Ostanak bez posla davne 1991. godine nije obeshrabrio Miodraga Đukića iz Novog Slankamena već ga je usmerio na bavljenje poljoprivredom. Od tada se bavi proizvodnjom pretežno voća i povrća, a od 1992. godine svoje proizvode plasira na inđijskoj pijaci. Staža kao trgovac ima 32 godine, a dok čeka da stekne uslove za penziju svu svoju energiju usmerio je na povrtarstvo i voćarstvo, i mada se brzo snašao i zavoleo ono što sada radi, poslednjih godina prodaja ide nešto lošije.
– Brzo sam se prilagodio i snašao i zaista je odlično išlo, ali u poslednje vreme sve je gore i gore. Veliki trgovinski lanci, pošto robu nabavljaju na veliko, mogu je dati po mnogo nižim cenama nego što to mi kao mali proizvođači možemo. Nije dobro, mi imamo kvalitetniju robu, a oni jeftiniju pa njima prodaja bolje ide nego nama ovde na pijaci – ističe Miodrag Đukić.
No, to ne obeshrabruje jer zajedno sa svojom porodicom živi od poljoprivrede i ne namerava da odustane. Ima redovne mušterije kojima je kvalitet važniji od cene, a raduje ga i činjenica da, uprkos besparici, Inđinčani ipak vole da dođu na gradsku pijacu, popričaju sa prodavcima, a što je najvažnije vole da kupe domaće proizvode i rado ih upravo nabavljaju od poljoprivrednika iz ove opštine.
Leave a Reply