Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, škole u Srbiji mogu da organizuju obrazovno-vaspitni rad za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost Ministarstva. To znači da učenici, koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje u školi , mogu da je pohađaju u zdravstvenoj ustanovi ili kod kuće. Uslov je da roditelj pravovremeno obavesti školu o stanju i lečenju deteta, zatim da škola zadovoljava propise predviđene za izvođenje nastave van škole i da škola ima saglasnost resornog ministarstva za organizovanje nastave u kućnim ili bolničkim uslovima.
Cilj organizovanja ovog tipa nastave jeste da se ostvari kontinuitet u obrazovanju deteta, odnosno da se ostvari mogućnost povratka deteta u redovni sistem nastave, ukoliko to zdravstveni uslovi dopuštaju. Ukoliko je povratak u školu odložen na duži vremenski period, ili čak nemoguć, radi se i na socijalizaciji deteta.
Kada govorimo o izvođenju kućne nastave, jedno odeljenje mogu da čine dva učenika ili više ukoliko učenik ne može da prati nastavu duže od dva sata dnevno. Odnosno, u ovakvim situacijama, nastava se organizuje prema zdravstvenom stanju učenika. Jedan čas, ne mora da traje obavezno školskih 45 minuta, već se on skraćuje ili prekida po potrebi deteta. Učenik se obrazuje prema planu i programu predviđenom za razred koji je upisao, ali isto tako u okviru kućne nastave možemo govoriti o individualizovanom, odnosno prilagođenom programu.
Prilagođeni programi su veoma značajni, jer se njima odgovara na interesovanja učenika, aili i njegove psihofizičke sposobnosti. U ovakvim situacijama, kada učenik ne može da pohađa školu redovno, kada mu je kreanje otežano ili sasvim nemoguće, prozor u svet su mu upravo savremena tehnologija i digitalni uređaji. Vrlo često, oni su i medijator između nastavnika i učenika, posebno ako je učeniku govor otežan.
O tome kako u praksi izgleda kućna nastava razgovarali smo sa Svetlanom Kojić, profesorm razredne nastave u OŠ „Ivo Lola Ribar“iz Rume. Zanimalo nas je njeno lično iskustvo u ovom vidu nastave i uslovi pod kojima se nastava odvija.
„Kućna nastava je zahtevna srazmerno zdravstvenom stanju deteta. Na primer, trenutno radim sa dečakom koji boluje od cerebralne paralize. On ne može da hoda isedi samostalno, govor mu je nedovoljno razvijen, a ima i respiratornih problema. Naravno, dete u ovakvom stanju ne može pohađati školu u redovnim uslovima. On je trenutno četvrti razred i sa njime se radi prema individualnom planu i programu, pri čemu su sadržaji prilagođeni njegovim sposobnostima. Iako ima teškoće, njegovi rezultati su ponekad iznenađujući. Veoma se raduje nastavi, što pokazuje brzim pokretima i gestikulacijom, a vrlo uspešno pokazuje i sfere interesovanja“, izjavila je Svetlana.
Poznato je da deca sa zdravstvenim problemima poput ovog dečaka često imaju sklonosti ka digitalnim uređajima poput telefona ili kompjutera, pa smo Svetlanu pitali na konkretnom primeru, da li ih i u kojoj meri koristi u nastavi.
„Dečak sa kojim radim voli da uči pre svega kroz igru i uvek mu je zabavnije ako mu sadržaje približim uz upotrebu telefona, tableta, televizora, ili drugog uređaja koji nam je u tom momentu dostupan. Njega posebno zanima tehnika i izuzetno je zainteresovan da prstima dodiruje pametni telefon. Ume, uz pomoć, da pronađe snimke koji ga zanimaju, da pojača i smanji zvuk, što je za njega veoma veliki uspeh Za njega je bitno da uči na praktičnim primerima, a pošto ga zanimaju mašine, majstorstvo, vožnja, trudim se da ga kroz igru naučim boje, da broji i slično,“ objasnila je Svetlana Kojić.
Svetlana je u razgovoru istakla i to da je za decu sa zdravstvenim problemima ili smetnjama u razvoju posebno bitno da se teorija usko poveže sa prakktičnom demonstracijom i da je tehnologija dovoljno uznapredovala da to može da isprati. Ipak, kako ona kaže, najbitniji je ljudski faktor, odnosno da nastavnik razume potrebe deteta ,da mu se prilagodi i da mu pomogne, a to, složićete se, nije lak zadatak.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply