Da bi nastava bila uspešno organizovana i realizovana, da bi učenik stekao i primenio znanje, neophodno je da dođe do spoja teorije i prakse. Tu ključnu ulogu ima nastavnik, pred koga se danas stavljaju brojni izazovi. Nastavnik nije samo predavač, već i vodič, instruktor. O zahtevima moderne nastave, u skladu sa modernim informaciono-tehnološkim dostignućima, razgovarali smo sa Jovanom Jovićem, profesorom stručnih predmeta u Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi „Stevan Petrović – Brile“ iz Rume.
Iz dana u dan nauka i tehnologija se razvijaju velikom brzinom. To je vidljiva pojava i u okviru poljoprivredne proizvodnje. Na koji način mislite da nastava u srednjoj školi može da isprati savremene tokove?
Obrazovanje 21. veka, treba i mora da isprati trendove, dostignuća i njihovu primenu u poljoprivredi. Nastavni planovi i programi moraju precizno, redovno i nedvosmisleno slediti informacione, tehničke i tehnološke trendove. Ovi trendovi imaju cilj da smanje troškove proizvodnje i obezbede proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.
Učenici na Vašim predmetima imaju teorijska predavanja i praktičnu nastavu. Koliko je taj spoj jak i koliko je njihovo znanje primenjivo po završetku škole?
Teorijsko znaje dobija svoj puni značaj samo ako uspe praktično da se primeni. Ako učenik praktično rešava problem tokom nastave, on će u tome uspeti i nakon četvorogodišnjeg školovanja. Preduslov je da škole obezbede prostor i sredstva za praktičnu nastavu. Takođe je važno, iz praktičnih razloga, pošto škole ne mogu da imaju sve savremene mašine, da se ostvari tesna saradnja sa savremenim privatnim gazdinstvima i kompanijama. U saradnji sa njima učenici bi bili u mogućnosti da se obuče na konkretnim savremenim mašinama, kako u samom rukovanju njima, tako u izgradnji sopstvenih stavova. Logična pretpostavka je da će ovako učenici već tokom školovanja pronaći sebi zaposlenje tamo gde su obavljali praktičnu nastavu i pokazali svoje kompetencije.
Prema Vašem mišljenju, koji su sve izazovi pred nastavnikom jedne poljoprivredne škole modernog doba?
Zadatak nastavnika je da prenese sva svoja teorijska i praktična znanja na učenike. Osim toga, treba da ih nauči da izgrade ispravan odnos prema stvarnosti, odnosno da se trude da uvode obnovljive izvore energije, da održe zemljište kvalitetnim i zdravim i tako daju svoj doprinos ekološkim standardima. Naravno, obaveza nastavnika je i da se lično usavršava, prikuplja informacije i ideje, širi svoja praktična znanja kako bi ih adekvatno i pravovremeno preneo učenicima.
Kako vidite razvoj poljoprivredne proizvodnje u budućnosti, s obzirom da se sve više oslanjamo na savremenu tehnologiju?
Moderni poljoprivrednici su već sada korisnici visokih tehnologija. Primena infomaciono-tehnoloških dostignuća značajno unapređuje i racionalizuje proizvodnju. Stručnjaci već sada putem satelitskih snimaka mogu pratiti rast useva i njihovu snabdevenost vodom i hranljivim materijama. Prisutno je i GPS upravljanje radovima na terenu, što je vezano za dalju robotizaciju poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivreda će u bliskoj budućnosti koristiti inteligentne robotske sisteme za optimizaciju procesa. Takvi su, na primer, traktori bez vozača koji se kreću kroz parcelu, posmatraju okolinu i stvaraju 3D mapu parcele. Tako se procenjuje pozicija i stanje useva na svakom delu tla, identifikuju se bolesti, prepoznaje zrelost plodova… Sve to u bliskoj budućnosti čeka i mlade poljoprivrednike koji se sada obrazuju, pa ih na vreme treba uputiti i pružiti im neophodno znanje.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply