Munjeviti razvoj nauke i tehnologije i pojava interneta, nesumnjivo su doprineli razvoju komunikacije, dostupnosti informacija, pristupačnosti obrazovanja… Ipak, evidentno je da su se paralelno sa pozitivnim stranama tehnoloških dostignuća razvijale i mogućnosti njihove zloupotrebe. Upravo zato danas u školama i medijima nužno govorimo o zaštiti dece na internetu.
Ukoliko roditelj nije u mogućnosti, ili prosto ne ume da isprati aktivnosti svog deteta na internetu i ograniči mu dostupnost sadržaja, može se dogoditi da dete postane žrtva brojnih zloupotreba i nasilja.
Stručnjaci najviše apeluju na roditelje i decu da paze na sumnjive aktivnosti na društvenim mrežama ili drugim mestima gde deca dolaze u komunikaciju sa nepoznatim osobama. Iza lažnih profila, fotografija i imena mogu se naći takozvani online predatori ili trgovci ljudima.
Online predatori su osobe koje sistemom lažnog predstavljanja dolaze u komunikaciju sa decom, dobijaju njihovo poverenje, a onda započinju, najčešće seksualno, da zlostavljaju dete. Statistika pokazuje da su svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak bili žrtva ovakvog zlostavljanja.
Poseban oblik zlostavljanja je i sugestija. To je napad na dete sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje ili drugi oblik destruktivnog ponašanja. Isto tako, internet je mesto gde dete može da ispolji vršnjačko nasilje. Pod ovim terminom se podrazumevaju različiti oblici kako fizičkog tako i psihološkog nasilja. Internet se pritom koristi da se dete žrtva vređa, ismeva ili diskriminiše na neki drugi način. Često je internet mesto pozivanja i na javni linč deteta. S obzirom da je vršnjačko nasilje nešto što se dešava i u realnom svetu u vreme nastave, nastavnici su takođe pozvani da reaguju na ovakve pojave.
Ukoliko roditelj ne posveti dovoljno pažnje aktivnostima deteta na internetu, ono može postati meta trgovaca ljudima. Oni se kriju iza lažnih profila zadobijaju poverenje deteta, a onda putem zastrašivanja ili obmane ubeđuju dete da nezaštićeno dođe na dogovoreno mesto. Dete tako postaje žrtva najrazličitijih vidova eksploatacije.
Da bi se sve ovo izbeglo organizuju se brojne tribine i edukativni časovi za decu i roditelje. Isto tako o ovim i drugim problemima govori se u medijima. Cilj je ukazati i roditeljima i deci na rizike komunikacije sa nepoznatim osobama, ali isto tako i osvestiti dete da zna u kom momentu ono postaje žrtva zloupotrebe. Naravno najbitnije je da između deteta i roditelja postoji odnos poverenja, tako da je roditelj na diskretan način uvek prisutan u dečijem virtuelnom svetu.
Ukoliko to nije moguće u meri u kojoj se roditelj nada, postoje brojne besplatne aplikacije i platforme za digitalne uređaje koje roditelju daju uvid u sadržaje koje dete koristi i njegove aktivnosti na internetu. Takve su na primer: Kids Place – Parental Control, SecureTeen Parental Control, Net Nanny, Google Alerts i brojne druge.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply