Мира Бртка рођена је 5. октобра 1930. године у Новим Бановцима. Дипломирала је на Академији за позориште и филм у Београду 1953. године и на Академији лепих уметности у Риму 1963. године. У Риму је живела од 1959. године бавећи се сликарством, краткометражним филмом као сценаристкиња, асистентица режије и сценографкиња, као и модним дизајном и преводилаштвом.
Прву самосталну изложбу одржала је у Риму, 1964. године а учествовала је на многобројним изложбама као што су Форме пресенти (у Галерији Сцорпио) 1965. и 6. Биеннале Романа 1968. године, у Галерији Л’Аргентарио у Тренту 1967. године.
Ова уметница која је потекла из Старе Пазове прве контакте са српском уметничком сценом успоставила је тек учешћем на Трећем тријеналу 1967. године и Октобарском салону 1968. године , а потом самосталним изложбама у Новом Саду (у Галерији савремене уметности) и Београду (у Салону Музеја савремене уметности) 1970. године.
После интензивне излагачке активности у наредним годинама, њена ретроспектива под називом Мира Бртка – Нестабилне равнотеже (1962-2012) приређена у Музеју савремене уметности у Новом Саду 2012.
Мира Бртка је била уметница вишеструког образовања и бављења у областима филма, моде и пре свега сликарства и скулптуре. Уметничко формирање започела је у домаћој средини и наставила у Италији. Као припадница групе „Illumination“ била је укључена у међународне контексте.
Поменуту групу основао је јапански уметник Абе Нобуја, а чланови су били Италијани Паоло Патели и Алдо Шмит, уметница из Америке Марша Хафиф, и још једна наша, поред Мире – Милена Чубраковић. Иако је „Illumination“ престала са деловањем 1971. године, битан је тај период јер је унутар те групе оформила своја поимања и то је пресудно утицало на Брткино дело. У то време та група окупила младе уметнике око једне харизматичне личности, који им је био ментор. Као јапански уметник он је у Европу, Италију донео идеје Далеког истока које су у то време за младе уметнике и публику биле заносне. Само име групе може да се тумачи као „Обасјавање, просветљење“, а понудила је духовни, спиритуални карактер уметности, који је свакако присутан и у каснијем раду Мире Бртке.
Мира Бртка је објединила интернационално и локално, аутономно уметничко и ангажовано активистичко друштвено понашање (покретањем асоцијације Биро бункер у Старој Пазови 1994. и чланством у међународном Бироу за превентивну имагинацију у Риму).
У једном давнашњем интервјуу је на стару народну изреку: „Из Мире три врага вире“, узвратила речима – „Два вире, а један је у сликама“. Преминула је у децембру 2014. у 85. години живота. Радила је до последњег часа, о чему је и сама говорила у медијима:
– Ево ме, у осамдеседет и некој и стално радим. Немам проблем мањка инспирације, јер ме увек нешто одушевљава, била то мачка или боје. Знате, спремала сам се да студирам архитектуру, али живот је такав да, уколико се препустите, ако сте отворени, пут вас поведе тамо где треба. Мене је тај пут у животу водио од једне до друге ствари, најпре уместо архитектуре у филм, па после цртани филм, па сликарство, скулптуру, моду. Али, за мене је то све једна иста ствар. Радим са таквим ентузијазмом и одушевљењем кад ме нешто понесе. Да ли је у питању ликовна, филмска уметност или мода, мени то није важно. Битно је да будем одушевљена и да имам занос. И када правим ретроспективу свога живота схватам да сам од детињства чепркала по неким необичним, различитим стварима….- говорила је Бртка.
Пројекат „Култура у Пазови “ суфинансира Општина Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.