Trgovina ljudima je teško krivično delo koje podrazumeva kupovinu odnosno prodaju ljudi, njihovo zadržavanje u cilju različitih vidova eksploatacije (radna eksploatacija, seksualna eksploatacija, primoravanje na krađu, prosjačenje…). Do eksploatacije ne mora nužno dolaziti primenom fizičke sile, već i pretnjom, zastrašivanjem, prevarom, a cilj ovakve eksploatacije je sticanje materijalne koristi ili ostvarivanje zarade. Iako su deca i žene lakše žrtve, trgovina ljudima pogađa i muškarce, posebno kad je u pitanju radna eksploatacija.
Jedna od najosetljivijih i najpdložnijih grupa u tom smislu danas jesu migranti. Nošeni željom da što jeftinije i brže dospeju do zamalja Evropske unije ili da zarade za opstanak, pristaju na različite vidove eksploatacije i ucena i trpe nasilje. Kao što smo i ranije napominjali Republika Srbija je tranzitna zemlja do čijih granica dospeva velik broj raseljenih lica, pa su ove granice ujedno i česta meta trgovaca ljudima.
Problemu trgovine ljudima posebno doprinosi otežana identifikacija na graničnim prelazima. Velik broj ljudi nema lične ili putne isprave, one su zagubljene, uništene ili ih nisu ni poneli sa sobom. Posebno je velik problem utvrđivanje identiteta dece bez pratnje ili utvrđivanja veze i odnosa deteta i njegovih pratilaca. Na graničnim prelazima rade posebno obučeni službenici koji prate ponašanje deteta ili drugog odraslog lica u odnosu na saputnike. Ukoliko se posumlja da je osoba žrtva nasilja ili trgovine ljudima odmah se reaguje. Poziva se ekipa hitne pomoći, ukoliko je neophodno, Centar za socijalni rad, ili u slučaju trgovine ljudima, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Žrtvama se obezbeđuje neophodna medicinska, psihološka i pravna pomoć, obezbeđuje im se smeštaj kako bi se žrtva izolovala od uticaja nasilnika ili trgovaca ljudima. Nakon adekvatnog zbrinjavanja žrtvama se pruža mogućnost da učestvuju u postupku protiv izvršioca i u tom slučaju poželjno je njihovo zadržavanje na teritoriji zemlje, dok postupak traje. Naravno, u zubrinjavanju informisanju i pružanju podrške žrtvama trgovine ljudima učestvuju i druge ustanove, organizacije i institucije.
Iako se često poistovećuju, krijumčarenje i trgovina ljudima se razlikuju. Krijumčarenje podrazumeva ilegalni transport, prevoz lica preko graničnih prelaza uz saglasnost lica koje se prevozi, pri čemu krijumčar ostvaruje materijalnu korist odnosno zaradu. Krijumčarene osobe imaju mogućnost da nakon putovanja nastave slobodno kretanje, dok žrtve trgovine ljudima ovu slobodu nemaju. Ipak, migranti prilikom krijumčarenja u potpunosti zavise od svog krijumčara i njegovih uslova. Vrlo često, krijumčari su usko povezani sa trgovcima, pa odatle proističe povezivanje ovih pojmova. Ipak zakon raspoznaje granice, pa se krijumčarenje tretira kao krivično delo remećenja javnog reda i mira, dok trgovina ljudima kao krivično delo protiv čovečnosti.
Žrtve trgovine ljudima trpe različite vidove eksploatacije i zlostavljanja. Nasilnika ili trgovca ljudima najčešće ne prijavljuju i ne napuštaju zbog izuzetnog straha, ili su žrtve obmane. Čak i u momentima kada se slučaj prepozna i prijavi, žrtvama treba vremena da se oporave i ponovo integrišu, da ponovo steknu poverenje u ljude. Kada govorimo o migrantima, na žalost, trgovina ljudima je samo jedna od opasnosti sa kojima se na svom putu suočavaju.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply