Jedan od ključnih problema zbrinjavanja migranata jeste njihov smeštaj. Prema zakonu o azilu i privremenoj zaštiti Republike Srbije, do donošenja pravosnažne odluke o zahtevu za azil, tražiocima azila se obezbeđuju materijalni uslovi u centrima za azil ili drugim objektima namenjenim za njihov smeštaj. Vlada Republike Srbije je ta koja otvara centre za azil i prihvatne centre u Srbiji, a radom samog objekta i zaposlenima u njemu koordinira rukovodilac Komesarijata. S obzirom na to, sami objekti rade zahvaljujući finansijama iz državnog budžeta.
Sva lica koja su izrazila zainteresovanost za azil, ili su u postupku, smeštaj mogu naći u objektima koji su za to predviđeni. Ipak, postoje i situacije kada uslovi smeštaja ne odgovaraju posebnim potrebama tražioca azila. To se pre svega odnosi na teže obolela lica i maloletna lica odnosno decu koja su bez pratnje. Na predlog Centra za socijalni rad, Komesarijat u izuzetnim situacijama može obezbediti detetu smeštaj u ustanovama socijalne zaštite ili u okviru porodice koja je spremna da prihvati dete. Međunarodne i domaće humanitarne organizacije posebnu pažnju skreću na potrebe dece migranata za pojačanom zaštitom i negom. U grupama sa odraslim licima u prihvatnim centrama i centrima za azil deca često ne dobijaju primerenu pažnju koja im je neophodna za pravilan psiho-fizički razvoj.
Sastavni deo procedure ulazaka migranata u centre, svakako jeste njihov zdravstveni pregled i kontrola. To je posebno značajno danas, kada je pandemija virusa korona još uvek aktuelna i kada je neophodno primenjivati i dodatne mere zaštite. U regularnim uslovima prioritete u lečenju imaju teško obolela lica, žrtve nasilja i zlostavljanja kao i mentalno obolela lica. Pored zdravstvene nege, lica koja podnesu zahtev za azil imaju pravo i na osnovno i srednje obrazovanje kao i pravo da se informišu o svojim pravima i obavezama.
Smeštaj se dodeljuje uz poštovanje načela nediskriminacije, jedinstva porodice, rodne ravnopravnosti i brige o licima sa posebnim potrebama. Lice kojem se dodeljuje smeštaj je lice kome je priznato pravo na utočište ili mu je dodeljena supsidijarna zaštita. Pored smeštaja, podrazumeva se da ova lica imaju pravo na hranu, odeću, sredstva za ličnu higijenu. Zakon čak predvđa i davanje novčane pomoći koja je ograničena, ili koja može biti uskraćena, ukoliko lice ima vlastita sredstva ili zloupotrebljava pomoć.
Pored prava, naravno, migranti imaju i svoje obaveze u centrima namenjenim njihovom smeštaju. Pre svega moraju da sarađuju sa nadležnima i da se odazivaju na poziv službenika. Nužno je da poštuju uspostavljeni kućni red i da poštuju ograničenja kretanja ukoliko je mera zadata. Isto tako, tražilac azila je dužan da napusti objekat u zakonskom roku ukoliko je njegov zahtev za azil odbijen.
Poseban problem predstavlja ilegalni ulazak migranata na teritoriju naše zemlje. Ovi ulasci nisu evidentirani i ovim licima smeštaj nije obezbeđen. Prisiljeni su da traže alternativna rešenja, da spavaju u napuštenim kućama, na otvorenom. Takođe, nemaju obezbeđenu hranu, odeću ni minimalne uslove za ličnu higijenu. Vrlo često, njihov smeštaj može biti i rizičan i mogu biti izloženi zlostavljanju ili trgovini ljudima.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply