Презвиска сримских Руснацох другей миграциї
(Спрам матичних кнїжкох народзених, винчаних и умартих грекокатолїцких парохийох у Сриму и Сримскей Митровици) Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму и Сримскей Митровици од 1848. до 1880. рок и то зоз Рускей Маковици зоз Шаришского комитату. Руснаци хтори ше теди приселєли по походзеню були зоз Бардейовского срезу, зоз шлїдуюцих... Read more
Презимена сремских Русина друге миграције
(Према матичним књигама рођених, венчаних и умрлих гркокатоличких парохија у Срему и Сремској Митровици) Русини друге миграције долазе у Срем и Сремску Митровицу у периоду од 1848. До 1880 и то из Русинске Маковице у Шаришкој жупанији. Русини досељени тада  били су пореклом из бардејовског среза, односно насеља :... Read more
Историја Русина у Сремској Митровици
Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18. века, а интензивније почетком 19. века. Русини друге миграције долазе у  Срем сто година касније, односно у периоду од 1848. до 1880.године са Бескида и северозападних Карпата. Митровачки Русини у највећој мери потичу из места око Бардејова. По попису... Read more
История Руснацох у Сримскей Митровици
Руснаци ше до Сриму насельовали ище концом  XVIII вику , а интензивнєйше на початку XIX вику. Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму сто роки познеєйше, односно у чаше од 1848. по 1880 рок зоз Бескидох и сиверозаходних Карпатох. Митровицки Руснаци, тиж з найвекшей часци з околних местох Бардейова. Спрам... Read more
РУСИНСКА КУХИЊА
Русини имају специфичну и препознатљиву кухињу коју карактеришу слатко –слане комбинације. Кухињу Русина одликују лепа и једноставна јела, као својеврсна комбинација поврћа и теста, с тим што су шунка , домаће кобасице, и „сирец“-специјалитет од млека и јаја, незаобилазни део мрсне трпезе. Као и сви Војвођани и Русини су... Read more
РУСКА КУХНЯ-РУСКИ ЄДЛА
Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих  комбинацийох. Традицийни  руски єдла  смачни  и єдноставни, мишанїна  су  желєняви и цеста, а шунка, „ домашнї колбаси“  и   „сирец“-  руски специялитет од вайцох и млєка, обовязна часц  шветочного, нєпосного, обеду. Як и шицки Войводянє и Руснаци  з часом... Read more
МАЈСКО ДРВО
Постоји један обичај, рушење мајског дрвета, који од прве половине 19. века чувају само Русини у Бикић Долу. Поред Кирбаја (сеоске славе), највећа прослава је управо овај обичај. Бикићански Русини су по овом јединствени. 30. априла у смирај дана,  сади се мајско дрво које осване за први мај, зато... Read more
МАЙСКЕ ДРЕВО
Постої єден обичай,  то валянє майского древа, котри од першей половки 19. вику чуваю лєм Руснаци у Бикич Долу. Попри кирбаю ( швето у местох  дзе жию Руснаци ), найвекше швето праве тот обичай.  Руснаци зоз Бикич Долу  по тим обичаю єдинствени у швеце. 30. априла кед ше змерка,... Read more
ПАНОНСКИ РУСИНИ
Руснаци, Рутени, Малоруси, панонски или војвођански Русини, све су то називи за народ богате традиције, источно-словенског порекла.На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије живе преко 260 година. 17.јануар 1751. године, остаје забележен као посебан дан у русинској историји. Франц Јозеф Дерегл, краљевски намесник царице Марије Терезије,... Read more
ПАНОНСКИ РУСНАЦИ
Руснаци, Рутени, Малоруси, панонски або войводянски Руснаци, шицко то назви за народ богатей традициї, восточно-славянского походзеня. На териториї Панонскей ровнїни и просторе нєшкайшей Войводини и Сербиї жию вецей  як 270 роки. 17. януар 1751. остава зазначени як окремни дзень  у историї Руснацох. Франц Йозеф де Редл, краьовски намеснїк царици... Read more
Skip to toolbar