Pre nego što počnem priču o Kini i ovogodišnjem letnjem kampu moram da napomenem da sam izuzetno nevešt matematičar, a da je sabiranje utisaka iz Kine najteža računica sa kojom sam se do sada sreo. Nije lako u kratak tekst sažeti sve utiske i anegdote koje su obeležile ovo dvonedeljno putovanje, nije lako dočarati drugačije mirise, ukuse, drugačije ljude. Sama činjenica da ste hiljadama kilometara daleko od kuće, u centru velike civilizacije, već dodaje ulje na vatru svim vašim utiscima. Razmišljajući o svemu tome i prebirajući po iskustvima sa putovanja došao sam do prvog zbira u računici. Na osnovu svega što sam video i doživeo u Kini, mogu slobodno da kažem da njena lepota leži u njenoj drevnosti, bogatoj kulturi i tradiciji.
Ovako je svoju reportažu o putovanju u Kinu započeo Vrdničanin Milan Knežević, dvadesetogodišnji student istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sa kineskim jezikom i njihovom kulturom susreo se na Konfučijevom institutu koji se nalazi pri fakultetu, i uvertira ove priče nalazi se upravo tamo, gde se ova strast rasplamsala i putovanje otpočelo i najverovatnije će trajati još dugo. Simbioza njegove struke, interesovanja i neverovatnog talenta za muziku i crtanje otvara mu siguran put ka raznolikoj mogućnosti odabira svoje karijere. Iako se, kako i sam kaže, o njegovim matematičkim sposobnostima ne može govoriti u superlativu, jednačina njegovog profesionalnog života je jasno postavljena. Na njemu je samo da odabere rezultat.
Da li si sada kada je prošlo neko vreme, uspeo da sabereš utiske iz, kako si rekao, najteže računice sa kojom si se do sada susreo?
– Utisci još uvek nisu potpuno sabrani ali se ono najbitnije iskristalisalo.
A to najbitnije je?
– Najbitniji su utisci sa Kineskog zida, iz Zabranjenog Grada i Pekinga i Šangaja uopšte. To je ono što najviše zanima svakog ko me pita kako je bilo u Kini.
Šta je to čime Kina osvaja?
– Kina može da osvoji na mnogo načina. Mene je osvojila kulturom i istorijom, nekog bi osvojila hranom, nekog svojim drugačijim načinom života, a nekoga svojim metropolama. Ima za svakog ponešto.
Kako je izgledao susret sa kineskim narodom?
– Prvo se začudiš kad iz autobusa vidiš onolike gužve na ulicama i dobiješ taj osećaj da si stvarno tu. Ali tek kad izađeš na ulicu nastaje pravi problem, većina te radoznalo posmatra, komentarišu, slikaju te ili žele da se slikaju sa tobom. Na to je teško navići se. Prvo veče u Pekingu dok smo večerali za stolom je jedan Kinez prišao i stavio jednoj devojci bebu u krilo moleći je za jednu fotografiju. Tako je prošlo naše prvo iskustvo slikanja sa kinezima.
Koliko ti je bilo čudno i da li si uopšte mogao da se navikneš na to da si nekome fizički neobičan?
– Nisam mogao nikako da se naviknem, prvo mi je bilo veoma čudno i neobično, pomalo i neprijatno, ali sam brzo naučio kako da se ponašam u tim situacijama pa mi je postalo zabavno.
Da li si doživeo veliki kulturni šok?
– Ja sam svakako doživeo ogroman kulturni šok. Razlike između načina života ovde i tamo su drastične, sam vazduh je drastično različit. Mirisi, ukusi, apsolutni sve. Nemoguće je ne doživeti šok, pre svega je to drevna civilizacija čija kultura i društveno uređenje leže na sasvim drugačijim temeljima od evropskih.
Šta te je kao studenta istorije najviše fasciniralo?
– Upravo ta drevnost. Istorijski spomenici u Kini su savršeno očuvani i kada odeš na Kineski zid i u Zabranjeni Grad ti si sve vreme svestan kolika je bila moć carstva nekada.
Otkud tolika pasija za Kinom, njihovom kulturom i jezikom?
– Kada sam izabrao kineski kao drugi strani jezik na fakultetu nisam mogao ni da pretpostavim da će to otići dalje od učenja jezika međutim nisam znao da učenje kineskog neminovno obuhvata i upoznavanje sa kineskom kulturom što je rasplamsalo strast i dovelo me do odlaska u Kinu.
Da li si taj spoj modernog sveta i drevnosti u toj meri osetio negde u Srbiji?
– Srbija definitivno ima bogatu istoriju, ali mislim da je u Kini nebrojeno puta jači kontrast između drevnog i modernog gde sa jedne strane imaš spomenike stare hiljadama godina, a sa druge strane najmodernije građevine i tehnologiju.
Pretpostavljam da je želja za učenjem kineskog jezika nakon ovog putovanja još veća. Koji je tvoj krajnji cilj? Da li i u budućnosti vidiš neku vezu sa tom državom?
– Svakako da je veća. Osnovna želja mi je da naučim tečno da pričam jezik pošto smatram da mi to može pružiti bezbroj prilika. Već razmišljam o tome da odem opet u Kinu i tamo usavršim jezik. Ako uzmemo u obzir da sve više Kineza dolazi ovde u Srbiju, možda se jednog dana pronađem kao turistički vodič, prevodilac ili tako nešto, nikad se ne zna.
Leave a Reply