Davnih godina kada je legenda agro-novinarstva Zaharije Trnavčević govorio o pozitivnim primerima o zadrugarstvu nije moga da ne pomene Zemljoradničku zadrugu Beška. O uspešnom radu ove zadruge i drugi su govorili, jer za rukovodsto ove zadruge neme nerešivih problema. Od sedam poljoprivrednih zadruga koje su nekada uspešno radile na području opštine Inđija, uz beščansku preostale su zadruge u Maradiku, Inđiji, a u u Novom Slankamenu osnovane su dve voćarske. Direktora zadruge u Beški Dragana Lončara pitali smo šta je recept za opstanak i razvoj zadrugarstva. Odgovor je u poštovanju svih zadružnih principa – ravnopravnosti zadrugara i poštovanje svih interesa. Lončar ističe da zadruge moraju da imaju u selu i socijalnu dimenziju, da učestvuje u rešavanju problema zajednice i doprinose razvoju školstva, kulture i sporta. U aktuelnom stanju Dragan Lončar uočava i dobre i loše pojave za zadrugarstvo: novi zakon o zadrugama daje dobre osnove za razvoj, ali administracija koči potpunu primenu u delu uknjižbe zadružne imovine. Likvidnost premema dobavljačima i kooperatnima je osnovni uslov ekonomskog opstanka.
Opšti trend u gašenja zadruga prema nekim indicijama je zaustavljen. Procenjuje se da u Srbiji, kako-tako funkcioniše oko 1.200 zadruga u proseku sa po 26 članova, i sa svakom zadrugom sarađuje u proseku 80 gazdinstava.
U svetu procenjuje se da ima oko 800 miliona zadrugara i više od 100 miliona zaposlenih preko zadruga. U Srbiji, proces tranzicije zadrugarstvo je proglasio za loš recidiv prošlog sistema. A kako je jedan od ključnih ekonomskih limita poljoprivrede naše zemlje mala veličina poljoprivrednih poseda zadrugarstvo se nudi kao jedino optimalno rešenje.
Leave a Reply