Rakija od voća i istorije
Nakon što je završio studije istorije u Novom Sadu i uvideo da istoričara ima i više nego što je potrebno, Bešenovac Srđan Solarević (28) vratio se u svoje rodno selo. Zajedno sa svojom suprugom Vanjom (27) Novosađankom koju je upoznao na studijama i koja je krenula za njim na obronke Fruške gore, pre nešto više od pola godine pokrenuo je sopstveni posao. Danas, ovo dvoje istoričara vlasnici su Destilerije „Kazanče“ u kojoj proizvode rakije od breskve, šljive, medovaču, a u planu im je da pokrenu i proizvodnju jabukovače.
Istoriju, kako kažu, nisu zaboravili ni napustili, pa će se truditi da je, uz čašicu rakije vrhunskog kvaliteta ponude vojim prijateljima i klijentima. 
– Ja sam diplomirao na temi u vezi sa aktivnostima Rusije u Srednjoj Aziji u 19. veku, a Vanja se bavila istorijskim uporištima u Šekspirovim delima. Dali smo sebi rok od jedne godine da nađemo posao u Novom Sadu i kada nismo uspeli rešili smo da dođemo u Bešenovo, priča Srđan. – Nisam se mnogo lomio niti mi je mnogo krivo. Vratio sam se na porodično imanje i rešio da maksimalno iskoristim sve što nude južne padine Fruške gore. Pokrenuli smo destileriju i tako ono što se u Bešenovu svakako radi, podigli na viši nivo. Polako smo počeli da iščitavamo zakone i sve ono što se tiče preduzetništva u Srbji. Dve godine su trajale osnovne pripreme, kako bi se upoznali sa svim neophodnim stvarima.
Podrška na svakom koraku
Juna meseca prošle godine „Kazanče“ je i zvanično registrovano. Do tada, priča nam Srđan, bio je okončan najveći deo poslova na adaptaciji i kompletnom uređenju postojećih objekata, kao i na nabavci opreme neophodne za rad.
– Prva godina proizvodnje protekla je, priča nam Vanja, iznenađujuće dobro. Imamo nešto svog voća, a ostatak smo iz dva puta kupili u Irigu. Dobro je išla i proizvodnja. Prvi put smo se susreli sa ozbiljnim količinima, novim mašinama, kazanima ali je sve proteklo dobro i lako. Sredinom novembra proizodnja je zavšrena, a kada je krenuo proces odležavanja rakije, radili smo analize, bavili se akcizom i papirologijom koja nam pada teže od svakog fizičkog posla. 
Iako nisu sumnjali u svoj rad i proizvod, Solarevići su bili zadovoljni kada su analize potvrdila da njihova rakija zadovoljava sve parametre vrhunskog proizvoda. U decembru su krenuli sa prodajom i, kako napominju, za sada su zadovoljni učinkom.
– Trgujemo mahom sa fizičkim licima. Novi smo na tržištu, pa do restorana, kafića i drugih objekata teže dolazimo. Rakija od breskve uvek je dobrodošla, nije previše zastupljena, pa smo hteli nešto novo što daje rezultate. Na početku je uvek teško doći do pravnih lica, ali tu imamo podršku pre svega Danila Ljevnaića njegove „Laste“, mitrovačkog „Rotari kluba“ i „Turističke organizacije“. U pregovorima smo sa još nekim lokalima koji čekaju i našu šljivu, slična stvar je i u Novom Sadu i do kraja ove godine očekujemo da ćemo postići neke konkretne dogovre, nastavlja Srđan i dodaje: – Zadovoljni smo i saradnjom sa Agencijom za ruralni razvoj Sremske Mitrovice i direktorom Petrom Samardžićem sa kojim smo radili ko-brending, a uskoro očekujemo i internet prezentaciju „Kazančeta“.
Za mlade ima nade
U prvoj godini rada, Srđan i Vanja su proizveli 500 litara rakije od breskve. Toliko ima i šljive, dok će medovače biti oko stotinak litara. Iako su svesni da se po tome ne mogu porediti sa većim proizvođačima, stavivši kvalitet ispred kvantiteta nisu želeli da otkupljuju rakiju drugih proizvođača, na šta kao registrovana destilerija imaju pravo.
– Kada pogledamo koliko smo uložili u sirovinu, mogli da kupimo par hiljada litara rakije od lokalnih proizvođača, ali to nam nije padalo na pamet. Hteli smo da sami proizvedemo, da postignemo vrhunski kvalitet, bez obzira na količinu. Kada smo počeli sa poslom, mislili smo da treba mnogo manje para. Što se tiče same opreme, potrebno je oko 10.000 evra. Vi u Srbiji možete da kupite odličan rakijski kazan, ali pored toga tu su mašine za otkoštavanje voća, sudovi za fermentaciju, tu su burad, mašine za flaširanje, pretakanje, etiketiranje, zatvaračica, filtriranje, za PVC kapice i drugo. Sve to pojedinačno možda ne košta puno, ali kada se sabere, nije jeftino.
Kako bi došli do materijalnih sredstava za opremanje destilerije, Solarevići su se okrenuli konkursima Nacionalne službe za zapošljavanje, u okviru konkursa „Pokreni se za posao“ dobili su sredstva i od agencije „Eneka“ i kompanije „Filip Moris“.
– „Eneka“ uzima oko stotinu kandidata iz cele Srbije. Prošli smo na konkursu i dobili namenska sredstva za opremu u iznosu od 210.000 dinara.
Kupovina kazana se poklopila sa odobravanjem sredstva NZS, od koje smo dobili 180.000 dinara. U potpunosti su nas ispoštovali. Mladi ljudi u Srbiji često ni ne znaju šta sve mogu i kome sve mogu da se obrate, nadovezuje se Vanja. – . Sa „Enekom“ smo posao uradili bukvalno od kuće, iz fotelje. Dobijete sredstva, omoguće vam besplatnu obuku za preduzetnike i uvek su tu da izađu u susret.
Za istoriju nikad nije kasno
Ako sve bude kako planiraju, Vanja i Srđan će proširiti svoje kapacitete, a u dogledno vreme planiraju da se bave i seoskim turizmom. Tu će im, kako napominju, istorija biti od velike pomoći, pa će uz rakiju, svojim klijentima pričati i o prošlosti Srema, Mitrovice i Fruške gore.
– Seoski turizam je lepa ideja čija realizacija tek predstoji. Ima vremena, ali i volje, posebno ako uzmete u obzir bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje Srem ima. Upravo tu daćemo šansu istoriji. Ja sam se selu vratio, Vanja je došla i učinićemo sve da Srem i Fruškogorje popularišemo. Svuda u svetu je u trendu da se istoričari bave mahom lokalnom istorijom, pa ćemo nastojati da istoriju sredine kojoj smo se posvetili ulijemo u naše proizvode, priča Srđan.
Za istoriju, smatra i Vanja, nikada nije kasno. Njome se Solarevići bave u slobodno vreme, u Bešenovu imaju bogatu biblioteku koju neprestano uvećavaju.
– Posao je sezonski, pa se uvek nađe vreme za čitanje i razgovor o istorijskim temama. Ja se bavim i dizajnom, Srđan nabavlja sirovinu, a sama proizvodnja je zajednička. Dok sređujemo voće gotovo uvek pričamo o istorijskim temama i mislimo kako da našu ljubav koja nas je i spojila sada spojimo sa rakijom, kaže Vanja.
Vratite se kući!
Uprkos činjenici da sve više mladih napušta svoja seoska imanja, Srđan poručuje da se povratak pod okrilje porodice uvek isplati. Potrebno je imati dobru ideju, dosta volje i rešenosti da se u zamisli istraje.
– Ne treba nikada dići ruke od onoga što imate da bi išli u potpuno nepoznato. Meni treba komad prirode koju može da ponudi selo. Treba mi dvorište, bašta, mir… Nemam ja ništa protiv gradova, betona, ali moj izbor je drugačiji. Živimo u stresno vreme i u stresnoj državi i povratak na selo praćen stalnim radom odlično dođe kao odmor, kaže Srđan.
– Uvek sam volela više selo, prirodu i tišinu. Posebno je u ovom poslu prednost to što si sam svoj gazda. Iako smo maštali da se bavimo istorijom, počeli smo neke druge poslove i mislim da će nam, gledano na duže staze, biti znatno isplativiji. Važno je da znate šta hoćete, da to prilagodite uslovima u kojima ste kako bi kasnije te iste uslove mogli da menjate i prilagođavate sebi. Mi smo odluku da dođemo u Bešenovo doneli zajednički, stojimo iza nje i danas i što više vreme protiče sve više smo sigurni da smo doneli pravo rešenje, zaključuje Vanja.
S. L.
Leave a Reply