MIGRANTSKA KRIZA – Centri za azil u Republici Srbiji

U Republici Srbiji danas ima ukupno 5 centara za azil koji su uglavnom nastali adaptacijom i renoviranjem postojećih objekata. Nalaze se u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Beogradu. Uslovi za smeštaj u njima se razlikuju prema udobnosti i kvalitetu pružanja usluga, ali su svakako prihvatljivi za život i predstavljaju utočište ljudi koji su morali da napuste svoju zemlju mahom bežeći od ratnih stradanja.

Ono na čemu su migranti posebno zahvalni, jeste da su u ovim objektima našli ležaje, redovne obroke, pitku i toplu vodu, odeću i obuću. U njima važi princip jedinstva porodica, tako da su smešteni sa svojim bližnjima, a uz to je najmlađima omogućeno i da se školuju. U centrima za azil se zadržavaju od nekoliko dana do nekoliko meseci u zavisnosti od daljih planova za kretanje. U uslovima kolektivnog smeštaja, naravno, najveći nedostatak jeste manjak privatnosti, upotreba zajedničkih kupatila i toaleta, ali i nemogućnost da se kvalitetno ispuni slobodno vreme. U vreme ograničenja kretanja koje je bilo na snazi zbog korona virusa, posebno su sporo prolazili dani.

Najstariji i dugo jedini centar za azil bio je u Banji Koviljači. Zgrada centra je bila podignuta 1965. godine i služila je kao prihvatilište za strance. Vlada Republike Srbije je donela odluku 2006. godine da se objekat pretvori u centar za azil, a sredstva za rekonstrukciju objekta dala je Evropska unija odnosno UNHCR. Danas u ovom centru borave izbeglice najvećim delom iz Avganistana, Pakistana i Iraka. Objekat poseduje 120 ležajeva, a kroz njega je do sada prošlo oko 5 000 izbeglica. Među njima ima i dece različitog uzrasta kojima je omogućeno da se školuju. Uprava ovog centra za azil nastoji da obezbedi što bolje uslove svojim stanarima, a pritom se od njih očekuje da poštuju kućni red i održavaju ličnu higijenu i higijenu prostora u kome borave.

Iako se često govori o lošim uslovima za smeštaj migranata, Centar za azil Sjenica predstavlja suprotnost loše slike o kojoj se govori. Šta više, nazivaju ga i luksuznim centrom. On je otvoren 2013. godine prema odluci Vlade republike Srbije. Rekonstruisan i uređen objekat prvobitno je posedovao kapacitet od 200 kreveta kome je dodato još 250. Lica koja su smeštena ovde pohvalila su se udobnošću i uslugom.

Isti stepen udobnosti, sa druge strane, ne odlikuje Centar za azil u Tutinu. On je osnovan na vanrednoj Sednici Vlade 2013. godine i mogao je da primi stotinak azilanata. U Tutinu postoji i novoizgrađeni kamp gde su kreveti, jastuči i dušeci novi. Azilanti ovde su uglavnom zadovoljni opštim uslovima, ali se žale na izolovanost objekta od centra grada i nedostatak organizovanih aktivnosti za decu i odrasle.

U Bogovađi, u lajkovačkoj opštini centar za azil je otvoren 2011. godine. Ovaj objekat poseduje 200 ležajeva, kutak za decu, sportske terene i dečija igrališta. Takođe, objekat poseduje i modernu kuhinju sa velikom trpezarijom gde se svakodnevno spremaju i služe obroci. Obezbeđena je i učionica za jezike, internet i društvena prostorija.

Najveći centar za azil je azil Krnjača u Beogradu, u opštini Palilula. Obuhvata smeštajni deo, ali i velik broj pomoćnih objekata različite namene. Ukupni kapacitet ovog objekta je oko 1000 ležajeva, a tu je smešteno oko 600 migranata.

Pored centara za azil postoje još i prihvatni centri u kojima se zbrinjavaju migranti koji dolaze na teritoriju Republike Srbije.

PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.