Tokom prethodne, 2019. godine, prema zvaničnim podacima, nameru da zatraži azil u Srbiji je izrazilo 12 937 lica. Među njima najviše je odraslih muškaraca, žena je znatno manje (svega 885), dok je ovim brojem obuhvaćeno 2 929 dece. U našoj zemlji je od ukupnog broja dece bilo čak 829 mališana bez pratnje. Lica koja su izrazila nameru da ovde traže azil najvećim delom su bila iz Avganistana, potom Pakistana, Sirijie i Iraka. Ipak, treba imati u vidu, da većina migranata nije imala stvarnu nameru da se zadrži u Republici Srbiji, već je ovo bio način da se njihov boravak legitimiše i produži do mogućnosti da nastave svoje putovanje ka drugim evropskim zemljama.
Da bi lice dobilo azil u Republici Srbiji mora se pokrenuti postupak koji se sprovodi u skladu sa Zakonom o azilu. Prvostepeni postupak sprovodi MUP – Odsek za azil, dok ukoliko se uđe u drugi stepen postupka o zahtevu za azil odlučuje Komisija za azil, koju čine nezavisni članovi. Ukoliko je tražilac azila nezadovoljan odlukom, može se obratiti Upravnom i na kraju Ustavnom sudu.
Ovako, taksativno navedeno, postupak deluje uprošćeno, međutim, on nije jednostavan koliko se na prvi pogled čini.
Prilikom ulaska u zemlju, lice koje je stranac može u bilo kom momentu, pred policijskim službenikom da izrazi nameru da zatraži azil u Republici Srbiji. Tada službeno lice evidentira osbu prema ličnim podacima i dokumentaciji, ukoliko je stranac ima. Nakon evidencije, lice sa namerom da zatraži azil se upućuje u Centar za azil, kojem je dužno da se javi u roku od 72 časa od momenta evidentiranja. U Centru za azil lice zvanično podnosi zahtev za azil i dobija isprave kojim se legitimiše u toku postupka. U zakonom predviđenom roku, lice koje traži azil se saslušava. Saslušanja mogu biti veoma duga i iscrpljujuća, jer u toku njih azilant mora detaljno da obrazloži zašto je napustio svoju zemlju i iz kojih razloga traži azil u Republici Srbiji. Nakon ove procedure Odsek za azil donosi odluku, odnosno daje potvrdan ili odričan odgovor licu koje je podnelo zahtev za azil.
Lice koje je u prvostepenom postupku odbijeno, dalje može da uloži žalbu Komisiji za azil i tada već ulazi u drugostepeni postupak. Tokom ovog postupka preispituje se prvostepena odluka i daje se drugostepeni odgovor, koji takođe može biti pozitivan ili negativan po lice koje je zatražilo azil.
Iako se, uglavnom, ovde postupak završava u većini slučajeva, odluka Komisije ne mora nužno da bude i konačni odgovor države. U slučaju negativnog odgovora, tražilac azila ima mogućnost da pokrene postupak tužbom pred Upravnim sudom, a krajnja istanca žalbe je Ustavni sud. Nakon donošenja odluke Ustavnog suda, pod uslovom da je tražilac azila odbijen, on je dužan da u određenom zakonskom roku napusti Republiku Srbiju.
Naravno, sa druge strane su i situacije kada je azil odobren, u tom slučaju lice koje je tražilo azil može dobiti dve vrste zaštite – izbegličku ili supsidijarnu zaštitu, u skladu sa Zakonom o azilu Republike Srbije.
Sam postupak azila može biti dugotrajan, sve u zavisnosti od toga kojim tokom se procedura odvija na prvostepenom i drugostepenom nivou. Ako uzmemo u obzir da lica koja podnose zahtev za azil nemaju uvek nameru da ostanu u zemlji, u njihovom slučaju je to dobro, jer im se produžava rok kada moraju da napuste zemlju. Velika poteškoća migrantima u postupku je nepoznavanje jezika i zakonskih propisa. Ipak, olakšicu im svakako predstavlja činjenica da imaju pravo na besplatnog pravnog zastupnika koji, zastupa njihove interese tokom celog postupka.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply