MIGRANTSKA KRIZA – Balkanska ruta

„Balkanska ruta“ je termin koji se još od početka migrantske krize ustalio pri opisivanju migrantskog puta ka Evropi. Ovaj termin zapravo označava putanju kojom se migranti kreću iz Turske ka zemljama Evropske unije. Ovaj put se račva, pa govorimo o dva pravca kretanja. Jedan podrazumeva migraciju od Turske, preko Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dalje ka Evropskoj uniji. Drugi pravac preko Balkana podrazumeva kretanje od Grčke, Preko Bugarske, Srbije i Hrvatske do Nemačke. Prema podacima Evropske komisije, za samo prvih 10 meseci u 2015. godini, ovu rutu je prešlo preko 700.000 migranata. Ako samo ovaj podatak uzmemo u obzir, shvatamo koliko je ruta opterećena i sa kolikim izazovima se suočavaju zemlje kroz koje teku reke migranata.

Turska je zemlja odakle ratni i ekonomski migranti kreću ka Evropi. U ovoj zemlji utočište je našlo čak oko 4 miliona izbeglica iz Sirije, ali i izbeglice iz drugih zemalja koje su ovde našle bolje uslove za život. Suočena sa pritiskom izbeglica i sve manjim kapacitetom za njihovo prihvatanje, a nakon stradanja turskih vojnika u vazdušnim napadima u Siriji, Turska je otvorila granice sa Evropom koja očekuje novi talas migranata. Samo u martu 2020. godine, turski ministar spoljnih poslova, Sulejman Sojlu, saopštio je da je Tursku napustio oko novih 100.000 migranata koji su se uputili ka Evropi. Ako uzmemo u obzir na sve neprilike sa kojima su se evropske zemlje susretale pri zbrinjavanju i tranzitu migranata i aktuelnu situaciju sa korona virusom, jasno je zašto je ovaj podatak zabrinuo već spomenute zemlje domaćine sa Balkanske rute.

Potrebno je napomenuti da je Migrantska kriza fenomen sa kojim se svet suočava već nekoliko godina u nazad. Velika kretanja stanovništva izazvana ratovima i siromaštvom, ostavljaju velike ekonomske posledice kako za same izbeglice, tako i za zemlje domaćine koji ih prihvataju ili omogućavaju im boravak dok se ne steknu uslovi za nastavak puta. Pored ekonomskih posledica, migracije izazivaju pojavu i produbljivanje drugih problema, pa tako dolazi i do straha za bezbednost lokalnog stanovništva, straha od gubljenja nacionalnog i verskog identiteta, ali i antimigrantskih stavova. Kao rezultat toga, na Balkanskoj ruti podižu se zidovi i bodljikave žice kao neslavna mera zaštite zemalja od ilegalnog ulaska migranata. Ovakve mere, nasilje na granicama i nemogućnost adekvatnog zbrinjavanja izazvale su pojavu pokušaja falsifikovanja dokumenata, rizičnih prelazaka granica, koje se često tragično završavaju kao i trgovinu ljudima.

Zemlje domaćini na Balkanskoj ruti danas su opterećene borbom protiv pandemije izazvane virusom COVID-19. Pandemija je svakako uticala na ekonomsko slabljenje, vanredna ulaganja. Vanredne mere i novonastala situacija izazvali su tenziju lokalnog stanovništva. Strah od virusa koji je odneo veliki broj žrtava, naveo je lokalno stanovništvo, pre svega Mađarske i Austrije, da se zapita koliko su zapravo bezbedni, ako se uzme u obzir da migranti dolaze iz žarišta pandemije. Ovo pitanje se i dalje razmatra sa Savetom Evrope, a zemlje članice Evropske unije, ali i druge zemlje Balkanske rute, spremne su da zaštite svoje granice, zdravlje lokalnog stanovništva, ali i izbeglica u tranzitu, ukoliko i kada to bude neophodno.

PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.