Найпримарнєйша форма материялнй култури то костиранє и можеме повесц же то културни здобуток зоз найдлугшим континуитетом котри можеме провадзиц у рамикох єдней етнїчней ґрупи.
Пририхтуюци стари традицийни єдла принєшени зоз жеми присельованя, Руснаци на тот сбособ чували свой културни и национмални идентитет – написала Лїляна Радуловачки, предсидатель редакционого дбора кнїжки „Руснаци у Сримскей
Митровици“.
Руснаци у Сриме нєшка нє хасную основни єдла яи характеризую руску кухню, вони прилапели єдла и обряди сримскей кухнї.
Живинска юшка, мачанка и варене месо ше внєдзелю и на швето обовязно вари. Вари ше и квашна юшка зоз швиньского меса и мачанка зоз куренима ребрами и колбасу. Варело ше и паприґаш зоз живинского меса з резазнками.
Ту були и колачи, як цо то бухти, груби на квасу, рейтеши з грозну, яблуками або зоз сиром.
Руснаци маю Кирбай, бо вони нє славя фамелийну славу. За Кирбай ше вари юшку зоз живинского меса, пече ше праше, торта и дробни колачи.
Др. Евгения Перунски Люуботина народзена 1945. року у Шидзе. Вона член Друштва за руски язик, литературу и културу, активни представитель Руснацох зоз Сримскей Митровици.
Бешедовали зме зоз докторку котра хварела хтори то руски традициїни єдла за Крачун и Вилїю.
„Бобальки мало чезше за направиц так же то баш наше специфичне єдло хторе я правим и тераз кед сцигнєм. Цесцо сличне як за хлєб, правя ше траки хтори ше режу на дробни фалатки, вецка ше мало печу, так да ше нє упечу барз, фришко ше у води дакуз поумиваю и вецка ше прелєю зоз меду або зоз маку“ – хварела Евгения.
Пројекат „Руснаци зоз Сриму – Русини из Срема“ подржан је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијској пројекту нужно не изражавају ставе органа који је доделио средства.
Leave a Reply