Идилично сеоце имена Петрова (по предању име је добило по светом Петру) насељено је место са административним статусом сеоске општине у округу Бардејов у Прешовском крају у Шаришу. Налази се на се на крајњем североисточном делу садашње Словачке. Кроз бурна историјска дешавања мењало је своја имена па се тако 1773. помиње као Петрова, 1786. као Питрова, 1808. Петров, Пиетрова и Питрова, 1907-1913. Вегпетри, 1946-1965. Петрова, Питрова, да би се од 1973. до данашњих дана задржао назив Петрова.
Управо са овог карпатског горја и његових обронака кретале су се највеће сеобе Русина у Америку и Панонију.
Према сачуваним најстаријим подацима из вођења црквених матрикула показује се да је место Петрова прапостојбина и колевка сремске породице Хладик.
Први Хладик у црквеним матрикулама из 1715.године у Питрови помиње се Јоанес Хладик.
Кроз историју, Русини презимена Хладик мигрирали су у Америку и један огранак породице свој нови дом проналази досељавањем у Срем , тачније у Сремску Митровицу.
У времену кад је Аустроугарска била у зениту градње пруга у оквиру својих великих граница, за бољим животом и плодном земљом упутила су се на далеке путе два брата Хладик. Оставивши своју родбину, презимењаке, напустивши свој родни крај и вољену Питрову један брат одлази у Америку, а други Јанко Хладик воловима и коњима после напорног пута који је трајао месецима стигао је у Митровицу.
По сећањима најстаријих припадника фамилије, два рођена брата по растанку се више никад нису сусрели и по оснивању нових живота у новим крајевима царства, све везе са старим крајем су прекинуте.
По самом доласку у Митровицу, као добар радник Јанко Хладик се одмах сналази, не бирајући послове радећи код богатих домаћина на салашима у околини Митровице.
Млад и вредан, делећи добро и зло са својом супругом, живот му се богати са децом. Имао их је троје: Анку, Андрију и Митра.
Као врло вредан, по сећању потомака, Јанко се брзо осамостаљује, купује комад земље и уз помоћ моба прави дом за своју породицу на простору некадашње Улице Отокара Кершованија у Митровици.
Анка се удаје у Загреб, Андрија Хладик се оженио пре Првог светског рата, у првом браку није имао деце, након доласка из рата жени се поново удовицом Марицом Кмињак из Батроваца, а Митар Хладик није имао деце.
– Мој деда је волео и држао коње, стекао је нешто земље и то му је било довољно за пристојан живот – говори Мирјана Панџић, унука Андрије Хладика.
Његова младост и младост његове браће и сестре пролазила је у брзом осамостаљивању. Андрија Хладик је имао четири сина и једну кћерку: Ану, Петра, Јову, Павла и Ђуру. Детињство им је пролазило у раду и нису имали кад да уживају у детињству. Млади момци су завршавали занате који су у оно време били преко потребни, тражени и вредновани.
– Мој отац Петар био је металостругар и поред заната завршио је трговачку школу, као млад доспео је у немачко заробљеништво у град Дрезден. Сплетом срећних и судбинских околности остао је жив, тамо је научио да свира прим, обожавао је биоскоп, позориште и гимнастику. Кад год је имао времена и могућности посећивао је културне и спортске манифестације и догађаје, у томе сам потпуно на њега – вели Мирјана.
– Тетка Ана била је домаћица, удала се за Тордаја који је на жалост нестао у логорима, имала је с њим два сина. Стриц Ђура је био млинар, а стриц Павле је завршио за бравара, али је увек имао жељу за учењем те се касније дошколовавао – додаје Мирјана.
– Петар Хладик, мој стриц био је врсни мајстор и радио је у тадашњој новооснованој фирми “Агро семе”. Поседовао је један од првих бициклова у Митровици , а његова пасија и љубав су били сатови. Био је велики колекционар зидних сатова, а у Митровицу је после ослобођења први дотерао трактор гусеничар – сећа се сетно синовац Душко Хладик.
Оженио се лепом Здравком из Д.Трнове и добио двоје деце Мирјану Хладик удато Панџић, по струци медицинска сестра, живи и ради у Швајцарској и Мирослава Хладика , грађевинског инжењера који са својом породицом живи и ради у Суботици.
Други син Андрије Хладика, Јова, није марио за школу, радио је као радник у “Пролетеру”. Оженио се Розиком Мајор и са њом имао четворо деце Драгицу, Стевана, Анкицу и Мару. Он је једини син који је остао да живи у кући свог оца.
Павле Хладик своју животну сапутницу, Драгицу Анојчић узео је из Манђелоса и са њом основао своју породицу. Из њихове љубави и брака на свет су дошли Душко и Душица Хладик.
Павле је као мајстор бравар, радио на Бродоградилишту, али се каснијим дошколовавањем стално усавршавао, те је радио у тадашњој градској управи на пословима заштите на раду.
Ђура Хладик оженио се Драгицом Крнић и добио два сина Павла и Стевана. Био млинар и радио је у “Житопромету”, при силосима и сазидао је себи кућу у Улици Лукујана Мушицког. Његов син Павле сели се у Сомбор, где и данас живи и ради.
Владимир Балашћак
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply