Историја Хрвата у Срему – Povijest Hrvata u Srijemu

Срем је у раном средњем веку био у саставу Краљевине Угарске све до краја 17. века,са прекидом од 1522. до Карловачког мира када је пао под турску власт. Од Карловачког мира 1699. године, па до 1918. године био је у саставу Хабзбуршке монархије, односно Аустроугарске монархије, како се звала од  1867. године.

Хрвати су присилно исељавани у сигурније западне и северне крајеве након првих сукоба с Бугарима, а касније и након турских продора у Еуропу који су проузроковали велике политичке и друштвене промене.

Исељавање Хрвата у сигурније западне и северне крајеве, све до Аустрије, Словачке и Моравске, уз прелажење дела Хрвата на калвинизам (пр. Гргуревци, Сремски Карловци, Петроварадин) и православље које је у Отоманском царству било повлашћено (нпр. Велика Ремета, Манђелос, Вогањ, Добринци, Голубинци).

И поред тешких услова, у Срему се ипак очувао велики број Хрвата, посебно на подручјима Сремске Митровице, Моровића, Руме, Ердевика, Голубинаца, Петроварадина, Сланкамена, Сремских Карловаца и Сремске Каменице.

Нова насељавања уследила су након што је 1745. обновљено жупанијско уређење. Први сремски жупан Марко Пејачевић је подстицао нова насељавања, а током 18. и дијелом 19. века, доселили су се већином немачки и мађарски колонисти, уз Словаке, Русине и друге народе.

Током друге половине 19. века, у неким је срединама Срема и суседних Бачке и Баната, посебно међу вишим друштвеним слојевима ради очувања друштвеног статуса дошло до велике асимилације Хрвата у Мађаре и Немце.

Као народна већина Хрвати су до краја Првог светског рата опстали као народна већина а у некима и до краја до краја Другог светског рата. Деведесетих година 20. Века,  број Хрвата у Срему постаје много мањи.

Од 2005. године , Хрвати у Србији признати су као национална мањина. Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 39.107 становника односно 0,59% популације Србије.

Према подацима пописа, такође,  из 2002. године на територији АП Војводине 56.546 становника се изјаснило да су Хрвати или 2,78% од укупног броја становника у покрајини.

Године 2009. Статутом АП Војводине хрватски језик и писмо уведени су као један од службених језика и писама у органима и организацијама Аутономне Покрајине Војводине.

 

Пројекат „ Очување идентитета и традиције Хрвата у Срему – Očuvanje identiteta i tradicije Hrvata u Srijemu “ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.

Фото-Википедија

 

 

Srijemm je u ranom srednjem stoljeću bio u sastavu Kraljevine Ugarske sve do kraja 17. stoljeća, sa prekidom od 1522. do Karlovačkog mira kada je pao pod tursku vlast. Od Karlovačkog mira 1699. godine, pa do 1918. godine bio je u sastavu Habzburške monarhije, odnosno Austrougarske monarhije, kako se zvala od  1867. godine.

Hrvati su prisilno iseljavani u sigurnije zapadne i sjeverne krajeve nakon prvih sukoba s Bugarima, a kasnije I nakon turskih prodora u Europu koji su prouzročili velike političke i društvene promjene.

Iseljavanje Hrvata u sigurnije zapadne i sjeverne krajeve, sve do Austrije, Slovačke i Moravske, uz istodobni prijelaz dijela Hrvata na kalvinizam (pr. Grgurevci, Srijemski Karlovci, Petrovaradin) i pravoslavlje koje je u Otomanskom carstvu bilo povlašteno (pr. Velika Remeta, Manđelos, Voganj, Dobrinci, Golubinci).

I pored teških uvjeta, u Srijemu su se ipak očuvale velike skupine Hrvata, posebno na područjima Srijemske Mitrovice, Morovića, Rume, Erdevika, Golubinaca, Petrovaradina, Slankamena, Srijemskih Karlovaca i Srijemske Kamenice.

Nova naseljavanja usledila su nakon što je 1745. obnovljeno županijsko uređenje.  Prvi srijemski župan Marko Pejačević je poticao nova naseljavanja, a tijekom XVIII. i dijelom XIX. stoljeća, doselili su se većinom njemački i mađarski kolonisti, uz Slovake, Rusine i druge narode.

Tijekom druge polovice XIX. stoljeća, u nekim je sredinama Srijema i susjednih Bačke i Banata, posebno među višim društvenim slojevima radi očuvanja društvenoga statusa došlo do velike asimilacije Hrvata u Mađare i Nijemce.

Kao narodna većina Hrvati su do kraja Prvog svijetskog rata opstali kao narodna većina a u nekima I do kraja do kraja Drugog svijetskog rata. Devedesetih godina 20. stoleća broj Hrvata u Srijemu postaje mnogo manji.

Od 2005. godine Hrvati u Srbiji priznati su kao nacionalna manjina. Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 39.107 stanovnika ili 0,59% pučanstva Srbije. Prema podacima popisa pučanstva, također iz 2002. godine, na području AP Vojvodine 56.546 stanovnika izjasnilo se Hrvatima ili 2,78% od ukupnog broja stanovnika u pokrajini. Statutom AP Vojvodine 2009. godine hrvatski jezik i pismo uvedeno je kao jedan od službenih jezika i pisama u tijelima i organizacijama Autonomne Pokrajine Vojvodine.