Историја Русина у Сремској Митровици

Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18. века, а интензивније почетком 19. века. Русини друге миграције долазе у  Срем сто година касније, односно у периоду од 1848. до 1880.године са Бескида и северозападних Карпата.

Митровачки Русини у највећој мери потичу из места око Бардејова. По попису из 1857, у Митровици је живело 419 Русина, а веће насељавање се догодило 1869.  и 1871 .године, затим 1880.године, као и у периоду од 1895. до 1899.године.

Презимена првих досељеника су била: Беднар, Бережни, Бесермењи, Блашчак, Бобаљик, Ванчик, Велики, Димитришин, Еделински, Ердељи, Желем, Јаношко, Јашчур, Колесник, Колтко, Кост, Корим, Куруц, Лабаш, Ломпар, Мањко, Михаљко, Олејар, Петрењ, Потоцки, Прокоп, Рац, Роман, Ханчовски, Грабања, Цундра, Червењак, Ходоба, Џмура,Џуња, Шевчик и др.

Русини су били сиромашни и радили су као пастири и косачи.

Међутим, пошто су били вредни, цењени као пољопривредни радници, ускоро су почели да купују земљу, а уз то део досељених Русина почиње да се бави и разним занатима, столари, млинари, лимари, кројачи…

Русини су били гркокатолици још у старом крају. У Митровици нису имали своје свештенике до оснивања парохије  1886.године. Гркокатоличку парохију у Митровици основао је Владика  кир Илија Храниловић 1886. године, а први парох је био о. Максимилијан Релић. Изградња цркве почела је 10.септембра 1905.године, завршена је у априлу 1906.године, а освештана је 1.јуна исте године на празник Вазнесења Господњег.

У Сремској Митровици Русини имају и своје гробље, на земљишту које им је поклонио парохијан Михаљко. На русинском гробљу налази се и капела Покрова Пресвете Богородице коју је 1938.године  завршио русински парохијан Теодор Ференц из Митровице, где је сахрањена Ференцова породица и наследници.

После досељења, Русини у Митровици су своју децу слали у државне школе, а сами су научили језик староседелаца, тако да више нису говорили на русинском језику.

Русинска заједница се сачувала, али она је у већини заборавила свој матерњи језик.

Закључно са 1906.годином према местима рођења видимо следећа презимена:

Место      –   Презимена

Герлахов: Беднар;

Градишов: Ковалчук;

Климовка: Ховански;

Криве: Худак, Лазор;

Криже: Михаљко;

Кружљов: Цидилко, Хованец;

Куров: Пењашковић, Олеар, Шевчик;

Луков: Блашчак, Балашчак, Бобаљик;

Новица: Ференц, Колтко;

Питрова: Федорш, Ханчовски, Петрењ;

Ропице Руске: Желем;

Снаков: Волчко;

Русини у Сремској Митровици постоје више од 170 година и својим радом у различитим делатностима заузимали су и заузимају значајно место.

Владимир Балашћак

Напомене : Радомир Прица, Русини у Митровици, зборник за историју 6, Матица српска, Нови Сад, 1972.година.

„Русини у Сремској Митровици“, чланци и грађа, Ирина Папуга и Мирон Жирош, 2004.година.

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.