Пап-Петрањова породица се преселила из Руског Крстура у Андријашевце-Роковце 1920.године. Габор Пап и Јулија Пап, девојачко Сегеди имали су троје деце: сина Данила и кћерке Амалију и Ирину.
После Другог светског рата Данилова супруга Серафина (девојачко Абођи) са кћерком Маријом сели се у Сремску Митровицу. Ту се 1946.године родио син Владимир. Данилови синови Славко и Јосип из Андријашеваца 1948.године долазе у Сремску Митровицу код мајке. У Митровици сва три сина изучавају занате, а ћерка Марија имала је завршен економски факултет.
1.Славко Пап, рођен 1932.године, мајстор млинар. Занат је изучио и радио је у Хардијевом млину у Сремској Митровици. Био је активан друштвени и културни радник, члан одбора КПД „ Бранко Радичевић“ и руководилац Секције Русина, која је припремала више позоришних представа.
Богдан Пап, Славков син, рођен 1964.године, завршио је машинску техничку школу, живи и ради у Београду.
Славица Пап, Славкова кћерка, рођена 1966.године, завршила је грађевинску школу. У конфекцији „Беко“ у Београду се преквалификовала и ради као ВКВ кројач-конструктор.
2.Марија Пап (1938-1971), завршила је економски факултет, била је запослена у заводу за статистику у Суботици.
3.Јосип Пап, рођен 1939.године, изучио је за столара. Радио је у друштвеном сектору и у привреди у више предузећа. Два његова сина, Мирко и Влада, завршили су угоститељске школе и живе и раде у иностранству и Сремској Митровици.
4.Владимир Пап, рођен 1948.године, изучио је лимарски занат. Од 1970.године живи и ради у Холандији.
Љиљана Радуловачки
Владимир Балашћак
( Коришћена литература „Русини у Сремској Митровици”)
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply