Deca predškolskog uzrasta su u fazi razvoja kada sivm svojim čulima i intelektom pokušavaju da saznaju što više o svetu koji ih okružuje. Sastavni deo tog sveta i njihove svakodnevnice su brojni digitalni uređaji kao što su televizori, telefoni, tableti, kompjuteri, automatske mašine… Sasvim je prirodna pojava da ih taj svet zanima i da žele da budu deo njega, da uče, da istražuju, da se zabavljaju. S obzirom na to da ih svet savremenih informaciono -tehnoloških dostignuća čeka na svakom koraku daljeg odrastanja, bitno je da se deca na vreme pripreme da nesmetano funkcionišu u njemu. Odatle proizilazi potreba informatičkog opismenjavanja u ranom uzrastu.
Kada govorimo o informatičkom opismenjavanju, govorimo o dugotrajnom procesu gde se znanja i veštine stiču postepeno, najvećim delom kroz igru i zabavu. Na samom početku, dete posmatra kako vaspitač rukuje pojedinim digitalnim uređajima i sadržajima. Ako se zainteresuje, prirodno se u njemu javlja potreba da imitira ono što je videlo. To je momenat kada vaspitač dozvoljava detetu da, uz kontrolu, stekne veštinu osnovne upotrebe nekog digitalnog sredstva. Prirodnim tokom, kada savlada osnove, dete će samostalno pokušavati da istražuje i uči.
Postoje brojni programi namenjeni deci predškolskog uzrasta prilagođeni njihovim potrebama i mogućnostima, koji olakšavaju učenje i predstavljaju zabavan način uvođenja deteta u svet moderne tehnologije. Takav je na primer program „Kidspiration“. Ovaj program sadrži veliku zbirku oblika, simbola i fotografija, a njegova radna površina dozvoljava potpunu kreativnost u stvaralaštvu deteta ili vaspitača. Korisni su i jednostavni programi poput ’’PowerPointa’’, programi za obradu zvuka, slika, stvaranje animacija, programi multimedije.
Prilikom rada sa decom mlađom od sedam godina treba voditi računa da se njihove sposobnosti ne potcene. Deca danas, od najranijeg uzrasta, imaju kontakt sa kompjuterima i telefonima, pa je poželjno da vaspitač proceni postojeće znanje deteta. Ako vaspitač potceni znanje deteta, dete će ostati nezainteresovano za ono što nastavnik prezentuje, ako ga preceni sa druge strane, narušiće detetovo samopouzdanje i želju za učenjem. Zato je bitan uzrast deteta i njegovo ranije iskustvo. Statistika pokazuje da dete do treće godine samostalno može da uključi kompjuter, ubacuje CD, koristi miša… Isto tako kao rezultat brojnih istraživanja nastaje podatak da do treće godine života dete više vremena provodi uz TV nego uz kompjuter, dakle posmatrajući. Od treće godine, dete želi da učestvuje u nekom obliku virtuelnog sveta pa se prednost daje kompjuteru, dok od šeste godine pojedina deca čak dva sata dnevno provedu ispred kompjutera u učenju ili zabavi.
Uloga vaspitača u predškolskim ustanovama je veoma bitna za dete u periodu kada ono upoznaje prednosti i mane modernog okruženja. Vaspitač zajedno sa roditeljima treba da uputi dete pre svega na bezbednu i korisnu upotrebu digitalnih sredstava. Zajednički zadatak celokupnog obrazovnog sistema pa čak i onog u najranijem uzrastu deteta je da formiraju dete kao ličnost sposobnu da samostalno funkcioniše u svetu moderne tehnologije i nauke jer je to nešto što se od budućih generacija očekuje.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply