Za ostvarene rezultate i zalaganje koje je tokom osmogodišnjeg školovanja pokazala, Manđelošanka Marija Ratkov sa punim pravom i bez ikakvog premišljanja onih koji su o tome odlučivali, proglašena je za đaka generacije Osnovne škole „Slobodan Bajić-Paja“.
Koliko se često desi da deca iz fruškogorskih sela ponesu ovaj laskav, prijatan, ali ujedno i obavezujući epitet nije nam poznato. Međutim, onda kada se to desi, hronika fruškogorskog života ne može ostati imuna na takve događaje, naročito ako su u njihovom centru svestrana deca koja se od malih nogu sa dosta uspeha dokazuju na nekoliko polja.
Upravo takva je Marija Ratkov koja je, pored redovnog školovanja bila polaznik Osnovne muzičke škole „Petar Krančević“, ali i aktivan član Folklornog ansambla u selu u kojem je odrasla i u kojem još uvek živi. Od jeseni, Marija će biti učenik znamenite novosadske Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“, vokalno-instrumentalni smer: odsek harmonika. Sticanjem novih znanja iz oblasti muzike, kaže, zadovoljiće sve svoje želje koje prati od prvog školskog dana. 
– Muzika me je od uvek zanimala. Kada sam 2008. godine krenula u prvi razred kod uciteljice Svetlane Davidović u razredu nas je bilo 14. Kada sam pošla u treći razred, upisala sam se u Osnovnu muzičku školu, odsek harmonika u klasi Mirjane Milaković. Ono što je možda zanimljivo jeste podatak da je od nas 14, čak četiri učenika Andrea Đurić, Aleksandra Đukić, Vasilije Josimović i ja išlo i u muzičku priča Marija i dodaje: – U početku je bilo teško kvalitetno savladati gradivo i jedne i druge škole, posebno ako putujete tri do četiri puta nedeljno od Manđelosa do Mitrovice. Naši roditelji su imali vrlo mnogo strupljenja i jake volje, pa su se smenjivali u vožnji, tako da smo uvek stizali sve na vreme.
Od petog do osmog razreda, kao učenica razrednog starešina Dojčina Mitrovića, Marija je ima svoje škole, sela, grada i porodice branila na velikom broju takmičenja iz srpskog jezika, biologije i istorije. Ovi predmeti, napominje, bili su joj ujedno i najdraži. Postizala je zapažene razultate koji su joj doneli i značajna priznanja.
– Dobila sam dve Svetosavske povelje, jednu iz harmonike, a drugu iz srpskog jezika i knjizevnosti. Tokom čitavog školovanja trudila sam se da sve svoje obaveze izmirim na vreme, nastojeći uvek da niko i ništa ne trpi zbog mog izbora da idem u dve škole paralelno. Međutim, nije uvek bilo jednostavno ostvariti zacrtani cilj. Bilo je tu i momenata kada je bilo zaista teško biti odličan đak, ali uz trud, rad, moje i zalaganje mojih nastavnika uspeh nije mogao da izostane. Sada, kada je sve gotovo, malo sam tužna, jer moram da se odvojim od škole i sela, a sa druge strane sam srećna jer sam pokazala da mogu da ostvarim ono što želim. Počastvovana sam time što sam izabrana za đaka generacije i trudiću se da i u školi čiji ću đak biti od septembra radim jednako dobro, kako bih sutra završila fakultet i bavila se onim što najviše volim – muzikom, jasna je Marija.
A koliko muzika ovoj Manđelošanki zaista znači, svedoči i podatak da svoje slobodno vreme poklanja folkloru u KUD-u „Izvor Vranjaš“ čiji je član od sedme godine. Paralelno sa igranjem, Marija svoj talenat potvrđuje i etno pevanjem, koje je tokom proteklih godina razvijala, kako sama ističe, uz nesebičnu pomoć i podršku umetničkog rukovodioca Draganu Banovac.
– Prošlog meseca osvojila sam treće mesto na festivalu „Glas anđela-Tijana Jurić“ u Bajmoku i jako sam ponosna na to. Slobodnog vremena za folklor i pesmu uvek nađem. Te dve stvari takođe jako volim, a kada nešto volite, uvek nađete vreme da se time i bavite, objašnjava Marija.
Govoreći o uslovima obrazovanja dece na selu i upoređujući ih sa mogućnostima koje u školama dobijaju gradska deca, Marija ističe da nema toga što se ne može nadoknaditi posvećešću i ozbiljnim shvatanjem đačkog poziva.
– Iz mog iskustva govoreći, to što je neko sa sela nije nikakva prepreka. Eto, ja sam išla u dve škole, stalno putovala za Mitrovicu i natrag. Ali sam pre toga rešila šta želim, shvatila na koji način to mogu da postignem, pa sam se tako i vladal. Takođe, naša škola je tokom proteklog perioda renovirana, imamo svu potrebnu opremu, računare, biblioteku, priča Marija i dodaje: – Jedino što mislim da su deca sa sela skromnija i zadovoljnija. To su lepe vrednosti koje možete da steknete odrastajući van grada. Srećna sam što sam ih usvojila.
S.L.
Leave a Reply