Na mestu gde Dunav podseca krajnje obronke Fruške gore i gde se Tisa uliva u Dunav nalazi se Stari Slankamen, najstarije naselje inđijske opštine, malo seosko naselje sa serpentinasto raspoređenim ulicama. Mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici, svedoče o burnoj prošlosti Starog Slankamena a među njima su arheološki lokalitet Gradina sa ostacima tvrđave Akuminkum i spomenik Slankamenačkoj bici. Koliko je ovo inđijsko selo strateški bilo značajno u neka davna vremena govori i taj podatak da je vekovima predstavljalo granicu različitih imperija.
-Na ulasku u Stari Slankamen, kada se spuštate serpentinama, pažnju će vam privući ostaci rimskog utvrđenja Akuminkum. Na arheološkom lokalitetu Gradina pronađeni su ostaci koji govore da je ovo mesto korišćeno od praistorijske epohe do kasnog srednjeg veka- počinje priču o Starom Slankamenu Dušan Eglendžija, predsednik Udruženja nautičara „Marina“ i neko ko je dobro izučio istoriju ovog sela.
-Na brdu iznad sela nalaze se impresivni ostaci tvrđave koju su izgradili Kelti iz plemena Skordiska, a zatim je dogradili Rimljani koji su mestu dali ime Akuminkum, pa vekovima kasnije preuzeli Turci kao strateško mesto na Dunavu. Na temeljima rimskog Akuminkuma u srednjem veku izgrađena je tvrđava. Kao utvrđenje istorijski izvori je pominju još 1072. godine kao „Kastrum Zelenkamen“. Početkom 15. veka bila je u posedu srpskih despota iz porodice Branković, dok je Turci zauzimaju 1521. godine- kaže Eglendžija.
Brdo iznad Slankamena predstavlja jedinstven geološki lokalitet u Evropi star 800 hiljada godina i izuzetno prirodno dobro koje čuva tajnu ledenog doba. Naučnici su dali svoje ocene i sudove na osnovu dugogodišnjih istraživanja a to je da je lokalitet lesnih sedimenata kod Starog Slankamena jedinstven u Evropi i jedan od tri u svetu. Slični postoje još u Centralnoj Aziji i Kini.
Onima koji posete Stari Slankamen ipak je najzanimljivija priča o Atili Hunskom. Iako ga „svojataju“ u nekoliko podunavskih naselja, Staroslankamenčani kažu da je on „njihov“. A za to imaju i dokaz! Kažu da je na mestu gde se Tisa uliva u Dunav, u blizini Starog Slankamena, sahranjen ovaj rimski vladar sa bogatsvom koje je stekao za života.
-Ljudi iz celog sveta su dolazili u Stari Slankamen sa željom da uz modernu tehnologiju pronađu blago koje je zakopano zajedno sa telom Atile Hunskog, međutim to nikome nije pošlo za rukom. Ja u šali volim da kažem, kada bi naša država došla do tog bogatstva svi problemi bi bili rešeni- kaže Eglendžija.
A kada se umorite od silnih istorijskih podataka, vreme je da se nešto i prezalogaji. Predah možete zatražiti u čardama i restoranima pokraj Dunava koje nude svežu ribu i najbolja sremska vina. Nigde „slađu“, dunavsku ribu nećete probati, do u Starom Slankamenu.
-Želeli smo da naši gosti uživaju uz reku i zato taj doživljaj upotpunjavamo ribljim specijalitetima i uz dobru kapljicu. Cene su pristupačne i nije nam cilj bio da akcenat stavimo na kvantitet, već na kvalitet- ističe Miroslav Kovanić- Mika Alas, vlasnik jedne od čardi u Starom Slankamenu.
Međutim, mi ovu priču nastavljamo temom koja se tiče razvoja rečnog turizma kojem su doprineli nautičari koji su 2003. godine osnovali Udruženje koje danas broji oko 100 članova. Dušan Eglendžija, predsednik Udruženja nautičara Stari Slankamen ističe da su dosta napredovali od osnivanja do danas, te da okupljaju u svojim sekcijama veslače, sportske ribolovce, starije ali i one mlade koji su angažovani oko plivanja i jedrenja.
-Sportskim ribolovom se uglavnom bavi starija, muška populacija koja se sa odlaskom u penziju učlanjuje u naše Udruženje. Oni nešto mlađi su angažovani oko svega što je vezano za reku i vodu. Mi danas imamo oko 75 takozvanih vezova za mala plovila (brodiće, čamce itd)- kaže Eglendžija.
Priroda je Starom Slankamenu podarila brojne turističke vrednosti: lesne naslage jedinstvene u Evropi, lekovitu mineralnu vodu, reku bogatu ribom, prelepu obalu, peščane ade i plaže. Izvor lekovite mineralne vode „Slanača“, jedan od retkih izvora slane vode u Vojvodini, korišćen je još u doba Turaka i veoma rano poslužio za formiranje banjskog lečilišta. Uz Stari Slankamen, na obali Dunava smešten je Zagrad – nekadašnje ribarsko selo koje govori o tradiciji ribolova i dobrim ribolovnim terenima koji ovde postoje. Predsednik Udruženja nautičara kaže da su to sve razlozi zbog kojih turisti žele da dođu u Stari Slankamen, ali da za njih još uvek nisu stvoreni svi neophodni uslovi. Stoga se Udruženje nautičara, pre nekoliko godina, uključilo u akciju Ministarstva turizma koja podrazumeva razvoj turizma na rekama i jezerima u Srbiji.
-Mi smo odlučili da svoj doprinos razvoju turizma damo organizovanjem takozvanih promo tura koje podrazumevaju panoramsko razgledanje Starog Slankamena sa brodića kojim posetioce vozimo do ušća reke Tise u Dunav, koje se nalazi na 1215 kilometru toka Dunava. Uz panoramsko razgledanje mogu da uživaju u muzici i pričama našeg vodiča- kaže predsednik Udruženja nautičara u Starom Slankamenu u dodaje:
-Promo ture se organizuju svakog vikenda, jednom ili dvaput dnevno, zavisno od broja posetilaca. Imamo dobru saradnju sa Turističkom organizacijom Vojvodine koja organizuje posete Starom Slankamenu, ali sarađujemo i sa turističkim agencijama iz Mađarske, odakle nam dolaze posetioci koji žive u gradovima koji se nalaze uz reku pa ih interesuje da na licu mesta vide gde se Tisa uliva u Dunav.
Pored organizovanja promo tura Udruženje nautičara posetiocima može da ponudi kamp prostor za prikolice, zatim deo plaže gde su, pored mnogih drugih planova, predvideli izgradnju bazena za najmlađe.
-Bazen ćemo izgraditi jer je važno da svi oni koji dolaze i borave pored reke znaju da plivaju. Mi smo na duži vremenski period zakupili gradsko građevinsko zemljište zahvaljujući donetoj odluci Skupštine opštine Inđija i imamo mnogo planova. Na zakupljenom zemljištu smo izgradili klupsku zgradu a uz nju posedujemo i druge objekte, radionice za popravku i održavanje plovila- kaže Dušan Eglendžija, predsednik Udruženja nautičara u Starom Slankamenu.
On ističe da Stari Slankamen ima mnogo toga da ponudi turistima i da bi se uz izgradnju šetališta pored reke itekako povećao broj turista koji bi želeli da posete ovo mesto u opštini Inđija.
Crkva Sveti Nikola- svetinja stara pet i po vekova.
Ove godine, u periodu od 16. do 22. maja, obeležen je jubilej- 550 godina od izgradnje pravoslavne crkve Sveti Nikola. „Dane Starog Slankamena“ pripremila je Turistička organizacija opštine Inđija uz pomoć Mesne zajednice i lokalne samoupravu, a u cilju turističke promocije ovog mesta. Tom prilikom, održana je izložba o istorijatu Starog Slankamena, novinarska promotivna tura, javni čas nauke posvećen Milutinu Milankoviću, takmičenje u kuvanju riblje čorbe „Zlatni kotlić“, slikarska kolonija, kao i duhovno veče i sveta liturgija kojoj je prisustvovao vladika sremski, uz prigodan program proslave na keju.
Kao i svaki drugi „ćošak“ ovog inđijskog sela i svetinja koja se nalazi na uzbrdici, gledajući na Dunav, ima zanimljivu priču sa istorijskom podlogom.
Iako nema sačuvanih pisanih izvora kada je crkva podignuta, veruje se da je sagrađena 1468. godine. Legenda kaže da je Vuk Grgurević – čuveni Zmaj Ognjeni Vuk, unuk despota Đurđa Brankovića, iz Titela bacio buzdovan, i na mestu gde je pao, sagrađena je ova crkva, koja je od 1948. godine pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Njena kulturno-istorijska vrednost je u tome što predstavlja obrazac prema kome su građene crkve u Sremu. Takođe, u njoj su u drugoj polovini 15. i početkom 16. veka prepisivane crkvene pravoslavne knjige. U tom periodu živopisana je i unutrašnjost crkve, a danas je sačuvana samo jedna freska – Tri Jerarha. U njoj je sačuvan i ikonostas iz 1764. godine – delo poznatog aradskog slikara Stefana Teneckog. U crkvi se nalazi i ikona Bogorodice sa Hristom, rad Teodora Kračuna iz 1770. godine, koja se smatra jednom od njegovih prvih ikona. Crkva je više puta rekonstruisana i menjala svoj izgled, te je nekadašnja kupola zamenjena zvonikom koji je danas znak prepoznavanja Starog Slankamena.
PROJEKAT „FOTOGRAFIJE GOVORE“ JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply