У оквиру „Румског културног лета 2025“, Градска библиотека „Атанасије Стојковић“ била је домаћин промоције новог романа „Пилот без авиона“, аутора Ђоке Филиповића.
Директор библиотеке, Дамир Васиљевић Тоскић, упутио је срдачну добродошлицу гостима и многобројним посетиоцима. Ово дело представља последњи додатак богатом књижевном стваралаштву Ђоке Филиповића, које је започео романом „Кобајаги“, а наставио збиркама прича „Дивани са шорa“, „Приче из Срема“ и „Приче о љубави свакојакој“.
У топлој атмосфери и пред заинтересованом публиком, представљено је дело које на снажан и литерарно нијансиран начин проговара о једној од највећих животних тема – љубави. Радња романа обухвата догађаје на овим просторима од Првог светског рата до данашњих дана, дотичући се личних и друштвених драма које су обележиле овај регион.
Аутор је објаснио свој приступ писању: „Када пишем романе немам у почетку целу фабулу, имам почетак, крај, а ово је једна књига чија се радња дешава на овим просторима од Првог светског рата до данашњих дана, што је доста тешко описати у једном роману. Трудим се да не уносим много филозофије у своје романе јер живот је сам по себи сложена филозофија. Суштина писане речи је да читаоцу пружи неки угођај, да се уклопи у средину о којој пишем, да ужива, нисмо на овим поднебљима били склони уживању, али нека то буде у књизи.“
Филиповић, иначе бивши официр, инспирацију за роман проналази у овој теми. Иако је све фикција, прича прати Путинчанина Михајла Продановића, који након завршетка војне академије добија службу у Мостару. Тамо развија велико пријатељство са лекаром Мехмедом Мехом Османагићем. Ипак, Михајло се заљубљује у Мехину прелепу супругу, што доводи до љубавне везе. Њихови животи се разилазе током Другог светског рата. Михајло, који је заклетвом везан за краља, одбија да се придружи ЈНА након повратка из немачког логора. Не зна да је из везе са Мехином женом добио сина Ервина. На самртној постељи, Мехо открива Ервину да му је биолошки отац Србин, што овај тешко прихвата. На наговор своје жене муслиманке, Ервин одлази на гроб биолошког оца, а његов син се жени Српкињом и одлази у Канаду. „Овде није реч о братству и јединству, већ о људским особинама. Ервин схвата да је илузорно да ли си Србин, Хрват или муслиман“, закључио је аутор.
О књизи су, поред аутора, говорили и Милица Уверић, директорка Српске читаонице у Иригу, као и песник и писац Тодор Бјелкић. Бјелкић је нагласио да је Филиповић „изузетно топло, људски и здраворазумски оцртава своје ликове“, дајући им „најхуманије црте Човека (са великим Ч)“. Одломке из романа читала је Милица Калчесин.
Уметнички део програма употпунили су Данило и Дарко Кошутић из Удружења „Арс Футура“ из Руме.
Вече је протекло у атмосфери испуњеној емоцијама, осмесима и дубоким мислима, како то Филиповићево писање и заслужује.
