Od davnina čovek pokušava na najrazličitije načine da sebi olakša umni i fizički posao. Naučnici širom sveta konstruisali su pomagala i mašine koje bi olakšale kretanje, ubrzale proizvodnju, pospešile komunikaciju… Posebno nakon Industrijske revolucije i otkrića elektične energije dolazi do ubrzanog razvoja tehnike i tehnologije. Tako dolazimo do robotizacije odnosno konstrukcije i upotrebe prvih robota.
Reč „robot“ je prvi put upotrebljena u nazivu češke drame Karela Čapeka „Rosumovi univerzalni roboti“. U drami, robot je veštački čovek a sam naživ potiče od reči „robota“ koja označava rad ili radnika. Drama je nastala 1920. godine kao plod fikcije, a jedan vek kasnije svedočimo takvoj realnosti.
Iako se ne govori dovoljno često o tome, razvoju robotike u velikoj meri doprineo je Nikola Tesla svojim izumom koga je nazvao „automaton“. Izum je nastao još 1898. godine i to je bio brod na daljinsko upravljanje, ujedno i prvi primer daljinskog upravljanja. Takođe osmislio je i uređaj koji može da kodira i dekodira radio signale na brodu i donosi odluke na osnovu njih. Ovaj izum je nazvan „logička kapija“ i upravo ona doprinosi razvoju robotske industrije.
Svetlih momenata u razvoju srpske robotike bilo je još u istoriji. Na primer,1963. godine profesor Rajko Tomović pokrenuo je istraživanja ortopedskih pomagala i započeo izradu prve protetičke robotske šake. Ona se i danas upotrebljava ali ne u medicinske svrhe, kako je planirano, već u daljim istraživanjima u robotici.
Kada govorimo o razvoju robotike danas, na žalost, možemo da zaključimo da zaostajemo u odnosu na razvijenije zemlje. Zato i postoji opravdana potreba da se roboti izučavaju i primenjuju još u toku srednjoškolskog obrazovanja, a po mogućstvu i ranije. Učenicima u tehničkim školama roboti bi bili od izuzetne pomoći pri prezentovanju nauke na času, ali i rad sa njima bi bio izuzetna praksa.
Ne samo da roboti mogu pomoći pri stručnom usavršavanju, već su oni od velike pomoći deci koja boluju od teških bolesti i imaju poteškoće u obrazovanju. Roboti im omogućavaju da prate nastavu i sa velike distance, ali isto tako olakšavaju komunikaciju sa ljudima ukoliko učenik boluje od autizma. Konkretno, takvi roboti su VGO robot ili NAO robot.
Robotika se uspešno može primenjivati i na brojnim fakultetima, kao što je recimo, medicinski fakultet. On zahteva specifičnu praksu gde se greške ne tolerišu, pa je zahvalnije imati i koristiti robota nego ljudski model prilikom izučavanja ili usavršavanja. Posebno bi upotreba robota bila zahvalna u oblasti hirurgije, gde bi studenti mogli vežbati, simulirati složene operacije, gde bi robotski model ljudskog tela bio programiran da identično reaguje kao čovekov organizam.
U našem sistemu obrazovanja, robotika nije dovoljno uznapredovala da bi mogli govoriti o njenoj široj primeni. Ipak postoji zainteresovanost učenika i nastavnika za njeno izučavanje. Do momenta kada roboti budu prisutni u učionicama, potreban je i period obuke i edukacije. Način na koji će učenici upotrebljavati robote u budućnosti je bitno pitanje jer sa sobom nosi veliku odgovornost.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply