Iako se svakodnevno srećemo sa obiljem informacija prezentovanih putem medija, interneta ili u obrazovnim ustanovama, a posredstvom brojnih uređaja kao što su telefoni, računari, bilbordi, automati, treba da imamo na umu da ovako prezentovane informacije nisu svima dostupne. Govorimo pre svega o osobama sa invaliditetom.
Osobe sa oštećenim sluhom teško mogu ili ne mogu nikako da prate televizijski ili radio program ako im nije prilagođen, ili da u nastavi koriste audio zapise, da prate izlaganje nastavnika ako on nije obučen za to u smislu poznavanja gestovnog govora. Slabovide ili slepe osobe ne mogu koristiti vizuelna sredstva koja su najzastupljenija u svrhu učenja i prenošenja informacija.Teško pokretne ili nepokretne osobe se svakodnevno susreću sa problemom savladavanja prostora koji im nije prilagođen. Put od škole, kretanje u okviru zgrade ili učionice njima iziskuje veliki napor.
Da bi se sprečila marginalizacija i diskriminacija osoba sa invaliditetom potrbno je podići društvenu svest o problemima sa kojima se one susreću i šire upotrebljavati odgovarajuća tehnološka sredstva koja olakšavaju prepreke u informisanju i obrazovanju.
Tehnologija koja se upotrbljava u svrhu pomaganja osobama sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, popularno se naziva asistivna tehnologija. Prva faza u primeni ovakvih sredstava je učenje kako da se ona što svrsishodnije i efikasnije primenjuje, a potom tek dolazi i do primene tehnoloških dostignuća iz ove oblasti u svakodnevnom životu i učenju. Prema vrstama invaliditeta osoba koje koriste ova sredstva, ona se dele na: asistivnu tehnologiju za osobe sa telesnim smetnjama, za osobe sa oštećenjem vida, za osobe sa oštećenjem sluha, za osobe sa teškoćama u komunikaciji, za osobe sa teškoćama u učenju.
Kao izuzetno sredstvo učenja i interakcije pokazale su se pametne table. Sadržaji koji se na njima prezentuju su prilagođeni, zanimljiv,i pa one pojačavaju motivaciju osoba sa invaliditetom da se edukuju. Posebne rezultate ove table su dale u redu sa decom sa smetnjama u razvoju.
Pošto je upotreba računara u školama i u svrhu obrazovanja često otežana , na tržištu i u pojedinim školama se koriste svičeri, prilagođene tastature, specijalni miševi i džojstic. Odabir opreme se vrši timski u svakoj ustanovi, za svako dete individualno. Kroz programe podrške se definišu ciljevi i struktura obuke, njena dinamika i vid praćenja.
Stručnjaci preporučuju upotrebu tablet računara koji su lagani i lako prenosivi. Ovi računari omogućavaju učenje na alternativni način, korišenjem edukativnih aplikacija. Kod dece sa autizmom nema frustracija u slučaju greške.
Pored kompjutera u opticaju su i drugi uređaji, komunikatori, programi ili X-BOX koji podstiče razvoj motorike. Naravno ne treba zanemariti ni posebno dizajnirane stolove i stolice, podupirače zglobova ili držače uređaja. Postoje pomagala koja sinhronizuju govor, automatski podešavaju font slova ili čak omogućavaju da se kursor na računaru pomera pomeranjem glave. Dostupni su i reljefni štampači, navigacije rukopisa, automatski čitači, bežične olovke za čitanje i mnogo toga drugog.
Naš zadatak, kao modernog i odgovornog društva jeste da se posvetimo problemima osoba kojima je neophodna naša pomoć, da im pomognemo da savladaju svakodnevne prepreke u komunikaciji i informisanju. Nauka i tehnologija su nam omogućili da budemo u tome produktivniji i efikasniji, tako da izgovorima nema mesta.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply