Језера на Фрушкој гори су углавном мала, вештачка и окружена природом. Настала су у некадашњим коповима или преграђивањем планинских потока зарад потреба водоснабдевања околних, обрадивих површина. Има их укупно 16 и свако од њих је посебно на свој начин.
Лединачко језеро налази се у близини насеља Стари Лединци, код Новог Сада. Настало је 1999. године за време НАТО бомбардовања Југославије. Током трајања агресије, оштећене су пумпе у напуштеном каменолому Сребро, које су затим престале да пумпају воду и тако је настао један од најлепших фрушкогорских бисера. Језеро има облик пасуља са укупном површином од 4 хектара. Највећа измерена дубина језера је 50 метара и карактерише га чиста, зелена и хладна вода. Језеро је заузимало површину од 4 ха и скоро са свих страна је било окружено стрмим литицама. Лединачко језеро је било облика пасуља, дугачко око 400 м, а највећа ширина је била око 100 м. Просечна дубина била је 15 м, а највећа 50 м. Налазило се на надморској висини од 300 м. Вода на површини била је зелена и чиста, због константног дотока из притока, а хладна током летњих месеци. На том месту се експлоатисала ретка руда вулканског порекла трахит која служи за асфалтне мешавине и бетоне високог квалитета. Језеро се пунило подземним водама, као и потоцима Лукин светац и Сребрни поток. Вода је с временом расла тако да је у неком тренутку дубина језера износила око 50 метара. Стрме литице, богате фрушкогорске шуме и пресечени потоци који су образовали слапове чинили су ово језеро чаробним – била је то зеница Фрушке горе. Вода је била богата минералима и због своје густине осећај пливања је био као у мору. Језеро је оживело Лединце као награда за све нелагодности које су мештани трпели током рада каменолома. Језеро је остало познато и по томе што су на том месту снимани филмови „Чарлстон за Огњенку”, „Ми нисмо анђели 3”, као и спот Здравка Чолића „Ао ноно бијела”.
Бешеновачко језеро познато још и под називом Бели камен, вероватно је најпосећеније фрушкогорско језеро. Језеро карактерише прозирна и чиста вода, са веома необичном тиркизном, азурном бојом. Верује се да је због свог минералног састава лековита, исто као и блато око самог језера. Бешеновачко језеро, познато и под називом Бели камен, језеро је смештено југоисточно од Бешеновачког Прњавора, Град Сремска Митровица. Од центра Града Сремска Митровица удаљено је 23 километара. Језеро је настало 2004. године на површинском копу, где се експлоатисао кречњак за потребе фабрике цемента у Беочину, тако што је пресечена водоносна жила која је преплавила најдубље делове копа. Временом се образовало језеро пречника 200, а дубине око 15 метара. Бешеновачко језеро је порибљено, а мештани га, сем за риболов, користе и као излетиште. У близини језера се налази дрвена капела која својим изгледом подсећа на манастир Бешеново.
Језеро Мохарач налази се на Фрушкој гори, североисточно од насеља Ердевик, у општини Шид. Настало је преграђивањем долине потока Мохарач. Има издужен облик и са једне стране је обала шумовита, док се са друге стране налазе оранице и затрављене површине. Површина језера је око 60 хектара и има просечну дубину од око 10 метара. Језеро Мохарач поседује велики туристички потенцијал. Окружују га нетакнута природа, птице и животиње, а краси га вода високог квалитета, у којој је дозвољено купање. Ипак, и поред чисте воде, примарни посетиоци овог језера су риболовци. Језеро посећују пецароши, који током читаве године пецају сомове, шаране, амуре, штуке, бабушке и друге врсте беле рибе.
У околини језера постоје и уређене клупе са надстрешницом, а на самом језеру је дозвољено и камповање.
Сотско језеро, познато и као Сот, језеро је смештено источно од истоименог села, општина Шид. Од центра општине Шид удаљено је 10, а од Београда око 100 километара. Настало је преграђивањем долине потока Шидина 1977. године браном дугом 150, високом 15,6 метара. Језеро се пружа правцем запад—исток, има површину од око 20 хектара, док му је запремина 880.000 кубних метара. Брдовите обале језера, које се уздижу и до 200 метара висине, прекривене су ливадама и шумама храста, граба и четинара.Само језеро и област око њега су под управом предузећа Национални парк Фрушка гора, а у близини се налазе женски манастири Привина Глава и Света Петка. Прелеп природни амбијент га сврстава у једно од најлепших фрушкогорских језера. На десној обали се налази мало викенд-насеље са неколико кућа, а на левој дрвени сплав са кућицом и неколико докова. Овај живописни пејзаж употпуњен је врбама и шумом која га опасује.Језеро не мами само викендаше и купаче, него и риболовце који су овде редовни гости јер је језеро изузетно богато рибом.
Језеро Добродол налази се код истоименог села, на јужним обронцима Фрушке Горе, отприлике у средини троугла чија су темена Ириг, Рума и Инђија. У питању је вештачко језеро, настало подизањем бране на Добродолском потоку. Језеро често посећују риболовци, а лети је у њему могуће купање.Добродол је мало село, од свега пар улица и око 130 становника. У селу постоји једна мала црква, као и зграда основне школе која не ради због недостатка ученика. Село је ушореног типа, а већина кућа је од набоја.Језеро Добродол лежи око пола километра од села, путем у правцу Шатринаца. Ако идете из Добродола, после 500 м скрените десно на макадамски пут, и до језера имате још стотинак метара. Цео пут Добродол-Шатринци дугачак је три километра.До Добродола не постоји аутобуска линија. Постоји аутобус који саобраћа између Ирига и села Шатринци, крај кога се налази још једно језеро – познато као Међеш или Шатриначко језеро.Преко бране пролази пут, а прво следеће место на које ћете наићи уколико њиме пођете је Жарковац, село које лежи на путу Рума-Путинци.
Павловачко језеро, познато још и под називом Кудош, је смештено на око 8 километара северно од центра Руме, у правцу Фрушке горе. Настало је 1983. године преграђивањем долине потока Кудош, браном дужине 400 метара. Заузима површину од око 75 хектара, са просечном дубином одоко 6 метара. Језеро Кудош је веома популарно међу рекреативним и спортским риболовцима. Језеро је веома богато рибом, а најбројнији су примерци тостолобика, деверике, смуђа, шарана и беле рибе. Поред риболоваца, језеро посећује и велики број кампера. Једна од занимљивости, која је подигла цену и популарност овом месту, јесто то да је Новак Ђоковић купио парче земље на обали језера и изградио вилу.
Борковачко језеро или акумулација Борковац је вештачко језеро које се налази у Срему, 2 км удаљено од Руме, 20 км од Сремске Митровице, 40 км од Новог Сада и 60 км од Београда. Настало је 1972. године преграђивањем потока Борковац, а пуњење акумулације водом трајало је следеће три године. Језеро се простире правцем север–југ, у дужини од 2 км. Брана се налази на јужном делу акумулације, дужине је 209 м, а висине 11 м. Највећа ширина језера је у централном делу и износи 320 м, а највећа дубина је 5 м. Током просечног водостаја, дужина обале акумулације је 4400 м, а површина воде износи 360.000 м². Летња температура воде у језеру достиже и 29 °Ц, а провидно је и до пола метара дубине.
Реља Поповић
информације у тескту коришћене су из Википедије и других релевантних извора информација