Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић изјавила је данас да ће Србија, потписивањем меморандума о разумевању са Мађарском о изградњи нафтовода, обезбедити нови правац снабдевања нафтом и у исто време додатно продубити стратешку сарадњу у области енергетике са нашим суседом.
Ђедовић је, гостујући на ТВ Хепи, објаснила да ће наша земља изградњом новог нафтовода, капацитета 5,5 милиона тона годишње, и повезујући се са нафтоводом „Дружба“, обезбедити диверзификацију рута снабдевања.
Када се нафтовод изгради, нећемо се ослањати само на ЈАНАФ, кроз Хрватску, већ ћемо добити још један правац снабдевања, рекла је министарка, истакавши да је увек важно имати више партнера на које можемо да се ослонимо, а да је Мађарска један од наших главних стратешких партнера.
Према њеним речима, обезбеђено је довољно резерви природног гаса, нафте и нафтних деривата за предстојећу зиму, али је циљ и додатно проширење складишних капацитета како би се смањили ризици од поремећаја на тржишту.
У Мађарској смо додатно ускладиштили 220 милиона кубних метара гаса, укупно 560 милиона, што је довољно за приближно 60 дана потрошње у грејној сезони, указала је она.
Министарка је, говорећи о резервама нафте и нафтних деривата у власништву државе и нафтних компанија, навела да их има за приближно 90 дана.
Поред свега тога, морамо да имамо још више резерви и да проширујемо складишта у нашој земљи, како бисмо били самоодрживи и сигурнији, нагласила је Ђедовић.
Она је подсетила на то да је након седнице Стратешког савета за сарадњу Србије и Мађарске потписан и Споразум о оснивању заједничког предузећа „Србијагаса“ и мађарског „MVM“.
Ђедовић је указала на то да није истина да мађарска компанија улаже капитал у новоформирано предузеће, а да српска страна даје имовину, нагласивши да заједно улажемо основни капитал како бисмо основали ново предузеће које ће радити на снабдевању гасом дела нашег тржишта.
Министарка је објаснила да ће се одлуке доносити заједнички, истакавши да је намера да се унапреди снабдевање гасом и да се постигну боље цене за нашу привреду и грађане.
Наша привреда расте, као и наше енергетске потребе, па се поставља питање колико ће нам енергије бити потребно 2030. године и када уопште можемо да планирамо затварање наших термоелектрана због процеса енергетске транзиције, рекла је она.
Према њеним речима, планиране су инвестиције у ОИЕ, као и изградња нових хидроелектрана Бистрица и Ђердап 3, шест соларних електрана капацитета до један гигават и великих ветроелектрана.
Ђедовић је, међутим, упозорила на то да је у нашој земљи угаљ базични енергент и да се не могу гасити термоелектране док не будемо имали замену, додавши да је због тога у плану рехабилитација неких термокапацитета како би се испоштовали еколошки стандарди.
Министарка је нагласила да је намера државе да што већем броју грађана олакша измиривање рачуна за електричну енергију, гас и грејање и да је зато обезбедила три пута више новца за енергетски угрожене купце.
Остваривањем статуса енергетски угрожених купаца, како је објаснила, грађани могу да добију попусте до 50 одсто на рачунима за електричну и топлотну енергију или гас.
Морамо заједно са локалним самоуправама да подстакнемо грађане на то да наставе да се информишу и пријављују за добијање овог статуса јер новца опредељеног за те потребе има, нагласила Ђедовић и прецизирала да се до сада пријавило 72.500 домаћинстава.