Не чезнемо за дређеним местима већ за сећањима које она буде у нама, некада је рекао Граф.
Многи који су барем једном посетили Фрушку гору памте је по најлепшим осећајима.Многи
који једину планину у Срему посећују и чешће или свакодневно туда пролазе, можда и нису
упознати са њеним основним карактеристикама.
Једна од главних асоцијација на Фрушку гору је чиста природа и простор за активни одмор.
Фрушка гора је веома посећена од стране многих излетника и туриста, нарочито у касно
пролеће, лето и рану јесен. Фрушка гора, поред тога што је природна оаза, такође је и стециште
разноврсних врста биљног и животињског света, а одликују је и јединствени локалитети горњег
Срема.
Некада острво , данас планина
Фрушка гора, некадашње острво Панонског мора, припада острвским, старим громадним
планинама. Пружајући се у правцу запад–исток, дужине око 80 километара и ширине 15
километара, са највишим врхом од 539 метара – Црвеним чотом, Фрушка гора представља
доминантну целину Панонске низије.
Као један од 5 националних паркова у Србији, основан је 1960. године и својом лепотом,
знаменитостима, а пре свега излетиштама привлачи велики број туриста, најчешће домаћих,
али и страних.Ова планина назива се и огледалом геолошке прошлости, како је на тој
површини пронађено више од 160 животињских врста старих 123 милиона година. На овом
простору налази се и преко 50 заштићених биљних врста, 200 врста птица, али и 17 манастира.
Локалитети као што су Черевићки поток, усек код манастира Гргетег, околина Беочина и
Лединаца представљају јединствене случајеве на Старом континенту.
Синоним за Франке
Римљани су је називали Алма Монс, што значи „плодна гора”, а данашњи назив потиче од старог словенског етнонима Фруг, синонима за Франке, што имену даје значење „планина Франака.
Фрушка гора се налази на граници простирања умереноконтиненталне и супконтиненталне климе. Различити фактори као што су положај, облик, количина падавина, доминантни ветрови
и вегетација утичу на стварање специфичне локалне климе Фрушкогорја. Иако Фрушка гора спада у ниже планине, порастом висине клима постаје влажнија и хладнија, тако да на већим
висинама поприма обележја планинске климе са хладнијом зимом и свежијим летом.
Српски Атос
Фрушка гора се често ословљава као „Српски Атос“ због велике концентрације манастира чији је број кроз историју достизао 35, иако их је данас остало и у функцији свега 16. Сви су изграђени до 18. века, а 1990. године су проглашени за споменике културе од изузетног значаја. Међу њима су Гргетег чије фреске је осликао Урош Предић, Ново Хопово у којем се замонашио Доситеј Обрадовић, Крушедол у којем почива Милан Обреновић, Велика Ремета, Јазак, Шишатовац и други.
До Националног парка Фрушка гора може се доћи из три правца
Из правца Београда до Националног парка може се доћи ауто-путем Београд – Загреб (1),
искључењем са ауто-пута код Руме, а затим преко Ирига стиже се до Иришког венца. Други
правац из Београда је старим путем (2) преко Старе Пазове и Инђије. Овим путем стиже се до
Банстола где треба скренути лево и ићи гребеном до Иришког венца.
Из правца Новог Сада (3), пут за Руму води кроз Петроварадин или Сремску Каменицу ка
Иришком венцу.
До Фрушке горе се може доћи и из правца Сремске Митровице (4), идући ауто-путем у правцу
Београда. Са ауто-пута се треба искључити код Руме, а затим преко Ирига стиже се до Иришког
венца.
Значај Фрушкогорског маратона
Они који су заслужни за оснивање Фрушкогорског маратона кажу „Заразите се природом ради сопственог здравља“. Фрушкогорски маратон је спортско такмичарско-рекреативна манифестација међународног карактера. Са поносом истичу да су једна од најстаријих манифестација овог типа у Европи, који се више од четири деценије одржава у континуитету, без прекида.
Први маратон је био одржан 27. и 28. маја 1978. године, на стази Великог маратона, у дужини
од 86км .За овогодишње издање, које се одржало у априлу, организатори су припремили 14
стаза различите дужине и различитих висинских разлика.
Миливој Настасић, из Планинарског друштва „Железничар“и члан Организационог одбора
Фрушкогорског маратона, заљубљеник у природу и могућности које она пружа у рекреативним активностима, нарочито у планинарству, маратону и акцијама под називом ’’Пешачимо у природи’’, дугогодишњи рекреативац чија је залагање на аматерским основама и из љубави према рекреацији и спорту, у разговору са нашом редакцијом истиче значај одржавања ове манифестације.
Оно чиме се поносимо је податак да смо издржали тест времена, не од годину две него од
преко 40 година,маратон није прекидан ни 1991. године када су се на удаљености од пар километара од наших стаза водила ратна дејства, а нисмо прекидали ни 1992. године ембарга као ни 1993. године мега инфлације.
Човек од кад постоји кретао се , покрет по свом дејству може да
замени сва лековита средства света.Сва лековита средства света не могу да замене дејство
покрета.Ми смо нека генерација која је наследила гене наших предака , довољно је рећи да је
половином прошлог века човек морао чак 50 посто да утроши своје личне енергије а данас
човек ретко има прилику да се троши, а оно што и сад зовемо спортом то је управо наставак и трошење оних физичких активности , некада се човек трошио да би обезбедио егзисентцију а данас то ради да би обезбедио здравље. Ако човек није физички довољно јак пада психа, а
важно је да су ова два у равнотежи и од таквог човека се пуно тога може очекивати.Свака
држава ће бити онолико успешна колико је нација здрава. Нема здраве нације без јаких људи,
та снага о којој ја говорим потиче од здравља , здравље тражи покрет и тако смо и ми кренули са маратоном . Почели смо 1978. године, данас кад се осврнем иза себе видим да нисмо џабе пробијали пут , тада нисмо знали шта ће се дешавати, а ево на нашем путу данас има пуно света,навешћу лично искуство, пре педесет година могли сте данима да идете кроз Фрушку гору па сте видели по неког шумара, са зеленим шеширом и пушком преко рамена. Данас има пуномладог света на Фрушкој гори, једни иду пешице, друг возе бајс, трећи џогингују, суштина је да Фрушка гора живи.То што је данас толико света на Фрушкој гори заслуга је и маратона.Сваки човек се после пар сати на Фрушкој гори осећа боље, зато се и каже да ова планина отклања све тегобе.То и јесте сврха маратона, да човек буде радно способан, активан“.
Реља Поповић
Пројекат „Перспективе отварања Сремске Митровице ка Фрушкој гори“ суфинансиран је од стране Града Сремска Митровица