У Сремској Митровици је одржана трећа по реду јавна расправа о Нацрту Плана развоја АП Војводине 2023-2030. године, документу који ће трасирати развојни пут АП Војводине у наредних седам година.
Јавну расправу отворио је заменик покрајинског секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Радивој Парошки подсетивши да је предлагач овог стратешког документа Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу у сарадњи са Развојном агенцијом Војводине.
– Стратешки циљеви овог документа усмерени су пре свега на убрзан економски развој, Војводину као мултикултуралну средину, затим енергетски одрживу и дигитално и просторно повезану Војводину, те еколошки одрживу средину која је отпорна на промене које се тичу заштите животне средине – поручио је Парошки истакавши да ће израду Плана Развоја АП Војводине пратити и процес доношења развојних планова јединица локалних самоуправа.
Он је подсетио да је у креирању документа учествовало 20 институција АП Војводине са преко 100 стручњака из бројних области као и да је преко 1000 људи из цивилног и јавног сектора узело учешће у његовој изради.
Градоначелница Сремске Митровице, Светлана Миловановић изаразила је задовољство што се трећа дискусија о овом важном документу одржава баш у Сремској Митровици.
– Похвалила бих теме које је обухватио овај стратешки документ. Размишљамо у истом правцу, а План развоја Града Сремска Митровица је у завршној фази – рекла је Милановићева и позвала суграђане да узму активно учешће у расправи.
Током два блока сесија, на тему убрзаног економског развоја, заштите животне средине, интеркултуралности, енергетске ефикасности те дигитализације и саобраћаја у АП Војводини, говорили су бројни стручњаци, представници власти, чланови академске заједнице те приватног и цивилног сектора.
Израду документа подржавају пројекти Немачко-српске развојне сарадње “Подршка реформи јавне управе у процесу приступања ЕУ” и “Реформа јавних финансија-Агенда 2030” које спроводи ГИЗ у сарадњи са Републичким секратаријатом за јавне политике.
Оба пројекта финансира Савезно министарство за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, док се други пројекат спроводи уз кофинансирање Швајцарске агенције за развој и сарадњу.