Четвородневна манифестција „Дани Атанасија Стојковића“ која је одржана у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми, обележила је ову јесен. Име великог научника , филозофа и писца библиотека носи са поносом .
Атанасије Стојковић (Рума, 20. септембар 1773 — Харков, 2. јун 1832) био је српски писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову, писац прве књиге из физике на српском језику, писац првог романа у новијој српској историји, као и преводилац Новог завета на славеносербски. Ово су наслови осталих дела насталих за време док је Стојковић био професор физике у Харкову: „Фисика” (1801—1803) – тротомно дело, прво овакве врсте код Срба.
О јавленијах городов и прочего в воздух, називајемих фата моргана (О појавама градова и осталог у ваздуху названог фатаморгана) 1808.
Началнија основанија умозрителној и опитној физики по новејшим откритијам (Почетне основе апстрактне и експ. физике до најновијих проналазака) 1809.
О преохраненији себија от ударов молниј во всех случајах жизни (О личном чувању од удара
грома у свим животним приликама) 1810.
О причинах ђелајушчих воздух неспособним дља диханија и о средствах предохрањајушчих от совершеној порчи (О узроцима који чине ваздух неупотребљивим за дисање и о средствима која заштићују од потпуних оштећења) 1811.
Система физики (Систем физике ) 1813.
Началнија основанија физическој географији (Почетне основе физичке географије) 1813.
Началнија основанија физическој астрономији (Почетне основе физичке астрономије) 1813.
Овогодишњу манифестацију је отворио проф. др Радослав Ераковић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, предавањем под насловом „Биографија као роман: живот и прикљученија Атанасија Стојковића“.
– Атанасије Стојковић је више од историјске личности – он је симбол интелектуалне радозналости и слободоумља. Његов допринос у области науке, књижевности, па чак и преводилаштва, стоји раме уз раме са делом Доситеја Обрадовића. Његова дела и данас говоре јасно и снажно – поручио је проф. Ераковић.
Присутне је поздравио и директор библиотеке, Дамир Васиљевић Тоскић, који је нагласио значај ове манифестације за град и културну баштину Србије:
– Стојковић није само прошлост – он је инспирација за будућност. „Дани Атанасија Стојковића“ организујемо с циљем да нове генерације препознају вредност домаће научне и књижевне баштине. Поносни смо што управо наша библиотека носи његово име, а ова манифестација је наш начин да му се одужимо – истакао је Васиљевић Тоскић.
Овогодишње обележавање везано је за 252 године од рођења Атанасија Стојковића, једног од најзначајнијих српских интелектуалаца са краја 18. и почетка 19. века. Овај српски и руски писац и научник, члан руске Царске академије наука, професор и ректор универзитета у Харкову. Похађао је "граматикалну латинску" школу у Руми, школовање је наставио у Шопрону, Сегедину и Пожуну (данас Братислава) а у Гетингену је докторирао филозофију. Од 1803. предавао је на Универзитету у Харкову. Један је од учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара.
Централни део манифестације било је представљање другог фототипског издања Новог завета из 1834. године, штампаног у Лајпцигу, по преводу Атанасија Стојковића, а сви посетиоци могли су да присуствују на укупно три предавања у оквиру манифестације:
– „Географске тајне у делима Атанасија Стојковића“, предавач проф. др Растислав
Стојсављевић.
– „Представљање фототипског издања Новог завета по преводу Атанасија Стојковића“, проф.
др Исидора Бјелаковић.
– „Преводи Новог завета – Атанасије Стојковић“, предавач Михајло Морача.
Милена Божић
+Текст је део пројекта „Рума-град фестивала“суфинансиран од стране Општине Рума
