Пшеница је у региону Срема у фази бокорења на највећем делу површина. Пред ратарима је први велики посао ове године а то је прихрана хлебног жита, коју треба завршити до краја марта, односно пре почетка влатања пшенице. Пре прихране обавезно треба урадити анализу земљишта како би се добиле тачне препоруке за унос минералних дјубрива. Поред тога ових дана треба обићи парцеле под пшеницом и проверити да ли има штете од глодара.
У добром је стању пшеница на сремским њивама. Сада је у фази бокорења на највећем делу површина. Последње падавине су добро дошле усеву јер ће побољшати влагу у земљишту, имајући у виду чињеницу да је прошла година била сушна. Паори би ових дана требало да обићу своје њиве и утврде да ли је евидентно присуство глодара, каже Горан Дробњак из Пољопривредне стручне службе у Руми.
”Највећи број пољопривредника је раније обавио заштиту хлебног жита од глодара, тако да на тим парцелама сада не би требало да буде већих проблема. Ипак добро би било обићи њиве и проверити ситуацију, па ако је потребно поновити заштиту пошто глодари могу да направе изузетно велику штету усеву”, каже Горан Дробњак стручни сарадник за стрна жита у Пољопривредној стручној служби у Рум.
Наш саговорник истиче да је пред ратарима први велики овогодишњи посао а то је прихрана пшенице, коју треба урадити у два пута. Дробњак подсећа да се прихрана ради тек после агрохемијске анализе земљиште, како би се добила тачна препорука о уносу азота у земљиште.
”Знају наши паори све предности агрохемијске анализе земљишта ЕН-мин метоодм, али није на одмет подсетити да је треба урадити уколико се жели добар и квалитетан принос, јер је уношење минералних дјубрива од пресудног значаја за то. Поједини паори да би уштедели прошле године су смањили препоручене количине минералних дјубрива и за резултат су имали нижи принос, док има и оних који уопште нису ни бацали дјубриво. То је лоше и тако не треба. Уколико наши пољопривредници раде анализу и добију препоруку треба и да је се придржавају. и ове године треба прихрану обавити у два пута и то у количинама које дају пољопривредни стручњаци”, каже Горан Дробњак.
И сувишак, али и мањак азота негативно могу да утичу на пшенице, како у смислу приноса, тако и квалитета зрна. Вишак азота доводи до превелике бујности надземног дела биљака, до мањка отпорности на полегање и до смањења имунитета. Да би се то све избегло Акредитоване лабораторије су већ почеле анализу земљишта Н-мин методом, а у Румској кажу да ће већпошетком фебруара бити већег интересовања за анализу, имајући у виду чињеницу да је јесенас и у регион Срема засејано више пшенице него прошле године.
Пољопривредни стручњаци подвлаче да азот има велики утицај на висину приноса, али је и врло мобилан у земљишту. Због тога се узимање узорака за Н – мин методу врши сваке године.узорци се узимају десам до десет дана пре прве прихране. И то специјалном сондом до прописане дубине, по слојевима од 30 центиметара. Код јарог јечма и поврћа узорци се узимају са дубине 0 до 30 цм и 30 цм до 60 цм.
Код озимог јечма, озиме пшенице, уљане репице и соје узорци се узимају са дубине 0 до 30 цм, 30 до 60 цм и 60 до 90 цм.оно што је такодје важно, а што пољопривредници треба да знају је да од узорковања до анализе, узорке треба чувати и транспортовати на температури до 4 степена Целзијуса.
Најбоље је анализу обавити одмах после узорковања, а најкасније 7 дана након узимања узорака. Уколико се узорци држе на вишој температури од наведене, анализа ће показати већу количину минералног азота од оне која се налазила у земљишту у тренутку узорковања, па ће дата препорука за ђубрење бити погрешна.