У петак је Градској библиотеци “Атанасије Стојковић” одржана промоција две књиге приређивача Ђорђа Бошковића, кустоса историчара Завичајног музеја и хроничара Руме, под називом “Рума у старој српској штампи” и “Рума у старој страној штампи”.
„У коликој мери се штампа разликовала од данашњих новинских чланака, то је дискутабилно питање. Највише текстова има управо о црној хроници, криминалу, убиствима и самоубиствима, огласа што је чудно за оно време деветнаестог века, па и касније, а значајно место заузима политика. Култура је слична као данас, наилази се само местимично и пар чланака о зидању зграде у којој се налазимо, тадашњем Хрватском дому. ”, рекао је Ђорђе Бошковић, приређивач књига.
Рад на књигама трајао је око годину дана, и како и сам каже, за приређивање ових публикација искористио је предност дигитализације, а рад је осим прикупљања документације подразумевао превођење текстова из стране штампе.
“Ђорђе Бошковић је један од данас најзначајнијих живих историчара, то можемо слободно рећи. Човек који је студиозан историчар који одлично познаје архиве, сналази се у немачком језику, у готици, латинском језику, тако да је као сарадник, аутор, истраживач заиста једна ретка “звер” и могу само да позавидим Румљанима што имате једног Бошковића, који истражује историју и прошлост вашег места која је пребогата”, изјавио је др Жарко Димић, управник Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима.
Објављивање публикација помогла је Општина Рума, а промоцији су присуствовали председник Скупштине Општине Стеван Ковачевић, као и председница Општине Рума заједно са својом заменицом.
„Ово су две изузетне књиге нашег музејског саветника Ђорђа Бошковића, нашег најпознатијег и најбољег хроничара Руме. Бошковић је брижљиво радио на прикупљању података о Руми, завичајној историји, друштвеном и културном и политичком животу Руме почев још од средине 19. века па све до првих деценија 20. века. Ђорђе је пронашао доста занимљивих и веома важних података у старој штампи,пре свега мислим на немачку штампу, с обзиром на то да се Рума тада налазила у саставу Аустроугарске. Управо у томе је значај његовог рада који је допринео томе да ће се генерације будућих историчара и Румљана у његовом књигама упознавати са нашом завичајном историјом.“, изјавила је Александра Ћирић, председница Општине Рума.
О књизи су осим аутора, који је, подсетимо, ове године и добитник Румске повеље, говорили и др Жарко Димић, управник Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима и Дејан Уметић, директор Историјског архива Срем, Сремска Митровица. Новинске чланке из књига читао је Мирослав Нинковић.