Русини у Бикићу

Русини су се из североисточних области Угарске (данас територија источне Словачке) на територију овдашњег манастира Привина Глава почели досељавати у Бикић До негде пре револуције 1848. године. Бикић До је најмлађе насеље у општини Шид, а налази се североисточно од Шида, на шестом километру магистралног пута Шид – Илок, који пролази кроз Бикић До. То село је смештено на јужној страни Фрушке горе. „Раније је село спомињано заједно са суседним селом Привина Глава, а од 1978. године као самостално насеље, што је објављено у «Службеном листу Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине», број 21, из 1978. године.“

Село се у почетку налазило у брдима, како причају најстарији Бикићани, а затим, када је прављен пут, почињу да се праве куће поред самог пута, прво са једне, а касније и са друге стране пута. Село је саграђено на југозападним падинама Фрушке горе. Кроз село протиче поток Шидина, који се изливао, па се са друге стране Шидине нису могле градити куће. У прошлости се посебно помиње село До као Вуков До, а посебно Бикић. У изворима се може наћи да је Бикић смештен између Сота и Веке. Мађарски назив Бикића је било Бикеш (Bikesz). Русини су се у Бикић До, како је записао учитељ Михајло Ковач у Споменици основне школе у Бикић Долу, почели насељавати из Шаришке жупаније, из околине Бардејова и Прешова, а то су у првом реду биле породице Хнатко, Бобаљ и Лазор. Те породице дошле су у брда око садашњег Бикић Дола и тамо направиле земунице у којима су живеле. Будући да је народ био марљив, ускоро након досељења почео је да зида куће. На месту где су данас куће биле су мочваре у којима су расле врбе, па су се те врбе морале искрчити како би се могло градити. „Од првих досељеника спомињу се Васиљ Брчак, Јанко Кунц, Микола Гоч и Васиљ Фигнар. Места из којих су се Русини досељавали у Бикић Дол су: Љуцина, Луков, Богљарка, Кружљов, Криве, Венеција, Лавов, Сариков и Крижи“4 (места у данашњој Републици Словачкој).

Народ који се населио на ту територију, из старого краја је донео и љубав према вери и цркви, али и језик, јер су сами за себе говорили да причају „по хорњачки“. Међутим, тај говор није сачуван у писаним изворима и данас је готово изгубљен, али постоје неке речи за које стари Бикићани знају да су то „хорњачке“ речи. Уместо „хорњачког“ говора, млађа поколења су од Русина у Шиду, насељених ту на почетку 19. века, примила русински језик, који је кодификован 1923. године као књижевни, па се данас у том селу говори русински. Учитељ Михајло Ковач пише да су Русини који су се ту доселили гркокатолици, као и да су тој вери остали привржени до данас.

Русини који су се доселили у Бикић До живели су испочетка на манастирском имању. Радили су као слуге и надничари јер су били сиромашни, а касније, када су зарадили више новца, почели су да праве своје куће, набијаче, покривене трском, а затим су куповали и своју стоку и своју земљу. Село је почело убрзано да се развија од 1889. године, када је изграђен већ поменути пут Шид – Илок. Бикић До је временом добио свој данашњи назив, али је дуго вођен под именом Привина Глава. Од 1958. године Бикић До је имао своју Месну канцеларију, а први уписан у матичну књигу рођених у Бикић Долу био је Јаким Лазор, рођен 1958. године.

У књизи Николе Затезала Занатство, трговина и угоститељство у општини Шид пише да је на почетку ХХ века на подручју села некад радила воденица, која се налазила на потоку Шидина. Воденица је била у својини манастира Привина Глава, а у њој су се оспособљавали шегрти како би знали да раде у воденицама и млели пшеницу и кукуруз. Позната је била и чарда која је у Бикић Долу радила до Другог светског рата.

У садашње време културне манифестације у Бикић Долу су: традиционални Русински бал, који се одржава за Дан жена – 8. марта и манифестација рушења мајског дрвета „Пришли нам Русадља“ («Дошли су нам Духови»). У Бикић Долу је од 2008. године обновљен рад Друштва за русински језик, књижевност и културу: основана је и Секција Друштва, чији је председник Зденко Лазор.

Зденко Лазор

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.