На 15км од Сремске Митровице налази се село Чалма. Административно Чалма припада
Сремској Митровици , тачније њеном северозападном делу општине, а територијално
обронцима Националног парка Фрушка гора.
Име насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два
километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима назив добила за време
Турака по имену турске капе-чалме. Наиме, чалма се састоји уз феса око којег је окомотана
тканина-турбан а заједно чине целину која се назива-чалма. На глави су је носили великаши за
време османлијског царства. Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке
горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма.
Чалма се спомиње још а време старих Римљана у 5. веку. Познато је да су Сирмијум опседали
разни освајачи између осталих и Авари, чувени Авараски појас, непроцењиве вреднсти, нађен
је управу између Чалме и Дивоша према Фрушкој гори.
У 16. веку у Чалму почиње насељавање немачког становништва који су оставили дубок траг у
развоју Чалме. Након рата 1944. по одласку Немаца, Чалма је имала око 2000 становника. За
време између два рата по предањима, књигама али и по сведочењу старих Чалманаца
културни живот био је веома богат. У то време постојао је и хор као и тамбурашки оркестар.
Највећи проблем 80 тих година мештани Чалме имали су у снабдевању водом, те је 1989.
године избушен први а убрзо и други бунар у Дивошу.Бунари су омогућили довољно
снабдевање становника Чалме водом.
Чалманско језеро, односно језера Чалма I, II и III, изграђена су средином седамдесетих година
прошлог века. Првобитно је требало да буде једно језеро, али су због геолошких услова
направљена три која се пуне подземним водама и изворима, а велики удео има и Бегов извор,
који се налази уз прво језеро. Вода се прелива из првог и тако се пуне преостала два језера.
Ретки су пецароши, а још ређи купачи, тако да језера више личе на резерват природе.
Чалманско језеро се налази на јужном делу Фрушке горе, дуж леве обале реке Саве, тик уз
истоимено село. До језера не постоје уређене стазе, због чега је број купача и риболоваца
редак, те језеро углавном посећују љубитељи природе који траже мир и тишину.
Последњих година Чалманци су имали великих потешкоћа у путној инфраструктури. Наиме пут
Лаћарак-Чалма познат је по својој френкветности а дуго се налазио у лошем стању.
" Велика је фрекветност ове саобраћајнице, с обзиром на то да мештани свакодневно путују на
посао, али је ово и један од путева који води и ка националном парку Фрушка гора који је
веома посећен", каже председник Месне заједнице Чалма.
У августу 2023. године почели су радови на уклањању афалта на овом путу. Мештани Чалме су
од старта позитивно коментарисали напоре Града Сремска Митровица да уложе у обнову путне
инфраструктуре, с обзиром да је овај пут правњен пре више деценија и рехабилитација му је
била неопходна.
Како је тада речено, изградњом ове нове модерне саобраћајнице у дужини од 7,7 км и укупне
ширине пута од 6 метара, постиће се доста на безбедности саобраћаја, а оно што ће град учини
за мештане Чалме јесте и изградња прилаза сваком домаћинству.
Како је речено, тако је и урађено. Реконструкција пута Лаћарак – Чалма, успешно је завршена у
новембру прошле године, а у фебруару ове године на ред су дошли радови на изградњи
прилазима ка индивидуалним домаћинствима у овом фрушкогорском селу.
Урађене су 84 ћуприје, што је знатно допринело практичности и приступачности за мештане
Чалме.
„Прошла година била је јако успешна што се тиче развоја локалне инфраструктуре, урађен је
пут Велики Радинци, пут Сремска Митровица – Манђелос и овај пут. То је сад модерна
саобраћајница која испуњава све услове које саобраћај прописује, такође град већ две године
ради на пројекту озелењавања. У појасу пута засађене су и нове саднице, радимо и даље на
ветрозаштитним појасевима, води се рачуна о сваком селу. Циљ је да село буде добро
повезано са градом да мештани могу да оду на посао и да у граду заврше неке своје потребе,
али волели и да се поново врате и да село настави да живи. У наредном периоду Град Сремска
Митровица и даље планира да се бави развојем локалне инфраструктуре волео бих да сад
мало пређемо и на ону другу страну реке Саве, прошле године смо најавили пут Ноћај –
Раденковић који ће се радити коз пројекат развоја локалне инфраструктуре са Министарством
грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. У завршној фази смо, чекамо само потврду
пројекта и надам се да ћемо у првој половини године већ имати нов пут”, рекао је Урош
Веселиновић, помоћник градоначелнице за инвестиције и локални економски развој када је
почетком године обилазио радове на саобраћајници.
Реља Поповић