У савременом друштву, приступачност јавног простора за особе са инвалидитетом (ОСИ) постаје све важнија тема. Једно од кључних питања која се тичу свакодневног живота ОСИ односи се на приступ јавним просторима и саобраћају. Паркинг места, тргови и јавни превоз морају бити дизајнирани тако да сви грађани, без обзира на њихове физичке способности, могу равноправно користити услуге и кретати се у јавном простору.
Паркинг места: Простор који треба бити резервисан за оне којима је најпотребнији
Један од првих проблема са којима се особе са инвалидитетом сусрећу у урбаним срединама јесте недостатак приступачних паркинг места. Иако законодавство у многим земљама, укључујући Србију, налаже обавезно обележавање паркинг места за особе са инвалидитетом, стварност често није тако једноставна. Паркинг места у центрима градова, трговима или испред јавних зграда нису увек адекватно прилагођена потребама ОСИ.
Иако број места расте, многи градови још увек имају проблема са усаглашавањем броја паркинг места са бројем особа које их требају. Такође, постојање тих паркинг места не значи увек да ће она бити слободна и доступна. Недостатак контроле, непажења других возача или несвесност о важности ових места доводи до тога да паркинг места за ОСИ често остану заузета возилима која немају право паркирати на тим местима.
„Ја увек пазим да не паркирам на местима која су резервисана за особе са инвалидитетом. Чим видим такво место, знам да није моје и нећу га користити, јер то није поштено. Веома ми је важно да сви имамо једнаке шансе, а та места су људима који имају инвалидитет стварно потребна. Ако могу да нађем место неко друго, зашто бих се ту паркирао? Треба сви да водимо рачуна о тим стварима, јер мали кораци чине разлику.“, каже тридесетогодишња Мирјана Рајковић која како каже увек пази да не користи места означена за ОСИ без обзира колика је гужва.
С друге стране, Златко Марковиновић се стара о својој деведесетогодишњој мајци Соки која је тешко покретна. Због тога му много значи када има приступ како установама, тако и паркинзима за ОСИ, јер како каже, Сока није обичан сапутник у аутомобилу.
„Ја возим ауто и стварно ми много значи кад нађем паркинг место које је резервисано за особе са инвалидитетом. Посебно кад возим мајку која је веома тешко покретна, онда се стварно осећам захвално кад успем да нађем празно место испред неке установе као што су дом здравља, амбуланта или социјално. То је разлика између тога да моја мајка има лакши приступ и да се не мора мучити са дугим ходањем и препрекама. Та места су нам стварно потребна, и зато је важно да их сви поштовао, јер на крају крајева, то није само питање погодности, већ и достојанства и комфора за нас који се ослањамо на та паркинг места како бисмо лакше обављали свакодневне обавезе.“, каже Златко.
Тргови и јавни простори: Препреке у свакодневном животу
Иако су многи тргови у великим градовима опремљени приступачним рампама и стазама, још увек постоје бројни јавни простори у старијим деловима градова где су препреке присутне на сваком кораку. Неравне плоче, степенице без рампи и уски улази само су неки од изазова на које наилазе особе у инвалидским колицима или они са другим врстама смањених мобилних способности.
Док су нови објекти углавном усаглашени са прописима о приступачности, многи стари тргови и зграде остали су неадаптирани. То може значити да се особе са инвалидитетом суочавају са озбиљним тешкоћама при покушају кретања, што додатно отежава њихов свакодневни живот. С обзиром на то да су тргови и јавни простори срж сваког града, важно је улагати у обнову и прилагођавање тих простора за све грађане.
Текст је објављен у оквиру пројекта „Сазнај, подржи, оснажи – Подршка и могућности за особе инвалидитетом“ који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставовои изнети у подржаном медијом пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
