Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. Изграђен је у 13. веку, као задужбина краља Драгутина. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи.
Манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.Према „Свитку завешталном“ монаси манастира Жича Иларион и Висарион предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. века побегли су од турскиг зулума у Срем и ту су нашли малу стару зидану црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли 1520. године нову, и посветили је Рођењу пресвете Богородице.
Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године 1543, пренете су у Шишатовац мошти св. Стевана Штиљановића из Шиклоша у Барањи за време игумана Теофила. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот, увијен у црвену кадифу и сребром окован. По једној процени из 19. века ћивот као и напрсни крст са дуплим златним ланцем (који је владика Вићентије скинуо са себе и поставио на мошти Штиљановића), вредели су 20.000 ф.
Данашња црква је саграђена у периоду између 1758. и 1778. , а поред новчаних средстава Вићентија Поповића , градњи цркве су помогли и многи други виђенији људи у то доба.
Нажалост манастир Шишатовац је као и мнги манастири на Фрушкој гори пуно пута страдао највише током Другог светског рата. Данас је овај манастир обновљен , а манастирко братство чини да ова светиња и даље живи.
Овај манастир се свртава у најмонументалније и највеће светиње на овом подручју, не толико због архитектуре колико је интересантна величина манастира.Архитектура манстира има све карактеристике барока, а 9 прозора је изграђено у стилу готике.Због ове комбинације се манастр Шишатовац сматра јединственим.
Знимљив је податак да је у овом манастиру боравио Никола Тесла док се опорављао од колере.У овој светињи сахрањен је архимандрит Петроније Трбојевић који је био сестрић Николе Тесле.Такође је забележен податак да је Вук Караџић управо у овом манастиру забележио неке од најлепших народних песама које је чуо од слепог гусара Филипа Вишњића.Почетком 19. века архимандрит манастира био је Лукијан Мушицки , а често се период његовог борвка наводи као најсветлији у историји манастира.
Податак који бележи историја манастира да је главни јунак романа „Сеобе“ Милоша Црњанског, Вук Исаковић 1942. године дао новчани прилог захваљујући коме је изграђен четвороспратни звоник манастира Шишатовац.
Овај текст је део пројекта „Перспективе отварања Сремске Митровице“ ка Фрушкој Гори који се суфинансира средствима Града Сремска Митровица