Дан Словенске писмености и културе је установљен давне 1863. године у Русији, поводом обележавања хиљаду година моравске мисије, а 24. мај је дан када су, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије – творци првог словенског писма – глагољице, кренули 863. године на мисионарски пут у Моравску. Словени до тада нису имали писмо. Просветитељи из Солуна су саставили глагољицу, прву азбуку Словена, помоћу које су превели јеванђеља на српски језик. Са књигама, које је народ разумео, проповед хришћанства је ишао много лакше.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.Старији Методије и његов брат Ћирило, пре монашења Константин, рођени су у Солуну у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године.Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља. Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад. Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе. Установљен је у част солунске браће, твораца првог словенског писма – глагољице.Осим код нас, Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у – Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Словенске језике делимо на три групе.
Источнословенска група – руски, украјински, белоруски
Западнословенска група – пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски
Јужнословенска група – српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски.
Рума има своје Дане словенске писмености и културе
Манифестација “Дани словенске писмености и културе“ се у румској општини општини одржава већ 14 година. Поред духовног сегмента манифестације , она се велиим делом бави културним наслеђем и савременим културно уметничким појавама на културној мапи свих словенскиј земаља. Организатор манифестације је библиотека „Атанасије Стојковић“ а један од покровитеља је Општина Рума.
Пројекат “Културни мозаик Руме” суфинансиран је од стране Општине Рума. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
