Запошљавање особа са инвалидитетом представља важан корак ка изградњи инклузивног друштва које препознаје вредност свих својих чланова, без обзира на њихове физичке способности. На жалост, и даље постоји велики број баријера које ова група људи мора да превазиђе, како би се равноправно укључила у радни процес. Без обзира на физичке или менталне изазове, особе са инвалидитетом имају изузетне таленте и способности које могу да допринесу било ком радном месту.
Међутим, због недостатка приступачности, дискриминације или стереотипа, њихова запошљавања су и даље ретка. У овом контексту, важно је не само створити више могућности за запошљавање, већ и обезбедити адекватне услове који ће им омогућити да раде и да се професионално развијају, чиме се доприноси не само њиховом самоостварењу, већ и економском напредку целокупног друштва.
Закон Републике Србије предвиђа различите подстицајне мере које су усмерене на послодавце, који одлуче да запосле особе са инвалидитетом. Ове мере су осмишљене да охрабре послодавце да укључе особе са инвалидитетом у своје радне колективе.
Национална служба запошљавања игра кључну улогу у спровођењу ових иницијатива. Она представља важну организацију за запошљавање особа са инвалидитетом, пружајући стручну и финансијску подршку како послодавцима, тако и незапосленим особама. Мере активне политике запошљавања особа са инвалидитетом обухватају разне активности и програме који су усмерени на побољшање запошљивости ове категорије.
Једна од кључних мера су јавни конкурси који повезују незапослена лица са инвалидитетом и потенцијалне послодавце. Ови конкурси су важни јер стварају платформу за повезивање, где особе са инвалидитетом могу да покажу своје вештине и способности. Поред тога, постоје и подстицаји за послодавце који запосле особе са инвалидитетом. Ови подстицаји могу укључивати финансијске олакшице, као и различите обуке и подршку у процесу адаптације радног места, као што су:
- послодавац који запосли особе са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима може да оствари право на рефундацију примерених трошкова прилагођавања радног места за запошљавање тих лица.
- послодавац који запосли на неодређено време особу са инвалидитетом без радног искуства има право на субвенцију зараде до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од износа минималне зараде за ту особу у трајању од 12 месеци.
- подршка самозапошљавању уз финансијску помоћ за исто;
- мере и активности професионалне рехабилитације, као и друге мере.
Све ове мере су усмерене на смањење предрасуда и стереотипа о особама са инвалидитетом, као и на подизање свести о важности инклузије у радној средини. Улагањем у запошљавање особа са инвалидитетом, друштво не само да побољшава квалитет живота ових појединаца, већ и доприноси економском развоју и социјалној правди. Такође, кроз ове иницијативе, ствара се окружење у коме сви појединци могу да допринесу и буду активни чланови друштва.
Упркос добром законском оквиру, није лако остварити запосленост ОСИ у пуној мери
Према Закону о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом, који је усвојен 2015. године, свака фирма која запошљава више од 20 радника има обавезу да запосли особе са инвалидитетом, а минимални проценат који мора бити запослен је 2%, каже Бојана Гладовић из Удружења параплегичара Срема
„Тиме се подстиче већа инклузија особа са инвалидитетом на тржишту рада и осигурава да и ова група људи има једнаке шансе да буде део радне снаге. У ситуацијама када не постоје услови за запошљавање особа са инвалидитетом, компаније могу бити ослобођене од обавезе ако покажу да су настојале да обезбеде услове за такав рад. Међутим, ако компанија не може да испуни ову обавезу, она је дужна да плаћа посебан допринос за запошљавање особа са инвалидитетом“, каже Гладовић.
Међутим, важно је напоменути да овај закон није увек довољно строго спроведен и да постоје и даље изазови у стварном животу који онемогућавају лакшу интеграцију ОСИ на тржиште рада.
Текст је објављен у оквиру пројекта „Сазнај, подржи, оснажи – Подршка и могућности за особе инвалидитетом“ који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставовои изнети у подржаном медијом пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
