Кирил Сидор, рођен 16. септембра 1920. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, грађанску школу у Шиду, средњу пољопривредну у Крижевцима, а дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну 1950. године. У току рада за четири године завршио је специјализацију у Кембриџу, где је спремио и докторску дисертацију коју је одбранио у Новом Саду 1963. године. По заврешту студија радио је као ентомолог у Заводу за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима. Од 1957. године био је научни сарадник у Пастеровом заводу у Новом Саду, као и редовни професор Природно-математичког факултета – смер Биологија, где је предавао предмет Вирусологија. Кирил Сидор, професор и доктор – био је научник чија су истраживања позната у земљама бивше Југославије, код нас и у свету. Основна област његових истраживања било је изучавање вироза инсеката и њихов утицај на животну средину. Познавање језика и честа путовања на светске конгресе дали су преко 120 научних радова у више иностраних часописа. За дугогодишње успешно истраживање, као и рад на подручју науке др Кирил Сидор је добио већи број захвалница, похвала, повеља, Орден рада са сребрним венцем, златне плакете – организације „Србијашуме“ и Завода за заштиту природе Србије. Др Кирил Сидор је умро 9. децeмбра 2008. године у Новом Саду, где је и сахрањен.
Мирон Лазор, рођен 1929. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, реалну гимназију у Вуковару, средњу пољопривредну школу у Врбасу, Пољопривредни факултет, смер Виноградарство и воћарство у Загребу 1973. године. Др Мирон Лазор је радио као пољопривредни техничар од 1947. до 1951. године, и то у Јаши Томићу, у Београду у Министарству пољопривреде, у Чачку, у Вилову. Као инжењер агрономије, био је и технички директор Комбината „Серво Михаљ“ у Зрењанину; виши научни саветник Југословенског института за прехрамбену индустрију – Завод за сточну исхарну Нови Сад. Др Мирон Лазор је био признат као научник у области технологије сточне исхране. Самостално и у коауторству објавио је 52 научна рада о испитивању вредности и квалитета сточне хране, а радови су му публиковани у разним часописима на српском, немачком и енглеском језику.
Емил Хнатко, рођен 1941. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Бикич Долу и Шиду, а средњу електротехничку у Београду. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1966. године, Одсек конструкторско машинство, група Мотори. Емил Хнатко је магистрирао 1973. године на Факултету машинства и бродоградње у Загребу. Докторску дисертацију је одбранио 1982. године на Машинском факултету у Крагујевцу. После средње школе годину дана је радио у Конструкционом бироу Багерско-бродоградитељског предузећа у Београду и једну годину као шеф производње у Ремонту. Од 1968. године прелази у Загреб, где до 1979. године ради на Техничкој војној академији на Катедри за моторе и возила у звању асистента, а од 1976. године и у звању предавача. Од 1979. до 1987. године ради на Вишој ваздухопловној школи Универзитета у Загребу. Године 1989. постаје прво ванредни, а од 1993. и редовни професор на Машинском факултету у Славонском Броду. Специјализовао се из области мотора у Институту фирме „Porche“ у Штутгарту и у институту VKMT Техничког факултета у Минхену. Професор Емил Хнатко је написао 17 публикација о настави, од чега су 4 универзитетска уџбеника, као и многе радове који су му објављени у зборницима са интернационалних конгреса. Проф. др Емил Хнатко је 2004. године изабран за члана Академије техничких наука Републике Хрватске.
Стеван Бобаљ, рођен 1948. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Бикић Долу и Соту, а гимназију у Шиду. Уписује се на Филозофски факултет, Одељење за историју у Београду и као апсолвент држи предавања из историје и марксизма у Шиду у средњој школи. Одсек за новинарство завршава 1991. године у Загребу на Факултету политичких наука. Као новинар Радио Шида почиње да ради 1979. године, а касније у Српској редакцији као уредник информативног програма. У свом месту и граду Шиду је био познат као друштвено-политички радник. На његову иницијативу основан је фудбалски клуб ОФК „Бикић“, чији је председник био управо Стеван Бобаль звани Диша. Стеван Бобаљ је умро 2002. године, а као успомену на његово залагање и на допринос да се о Бикић Долу говори са поштовањем, Спортски центар од 2003. године носи његово име. Стеван Бобаљ ће увек остати један од Бикићана чије име сви који су га познавали и данас изговарају са великим поштовањем.
Зденко Лазор
*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply