Трагични догађај познат као „Олуја“ представља једну од најтежих епизода у новијој историји српског народа, посебно оних који су живели на простору некадашње Републике Српске Крајине (РСК). Ова војно-полицијска акција, која је трајала од 4. до 8. августа 1995. године, довела је до масовног етничког чишћења и прогона српског становништва, остављајући дубок и незацељив траг.
Почетак трагедије: 4. август 1995.
У раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, започела је операција „Олуја“ артиљеријским и ракетним нападима на целу линију фронта дугу око 700 километара. Напад је извршен са снагама Хрватске војске и полиције, уз подршку трупа ХВО-а и муслиманског 5. корпуса из Босне. Однос снага био је драматично неравноправан – више од 150.000 војника нападача против око 30.000 бранилаца РСК.
Последице „Олује“
Исход ове операције био је трагичан и поразaвајући. Процењује се да је протерано око 250.000 Срба са својих вековних огњишта. Убијено је преко 2.300 српских цивила, а спаљено је више од 20.000 српских кућа. Убијање цивила, посебно старих и немоћних који нису могли или хтели да напусте своје домове, наставило се и данима након завршетка операције. Хрватска авијација гађала је колоне избеглица чак и на територији Босне, додатно увећавајући број жртава.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, још увек се трага за око 330 посмртних остатака жртава који нису идентификовани.
Шири контекст и међународна подршка
„Олуја“ није била изолован догађај. Након распада Југославије и стварања Хрватске, коју је водио режим Фрање Туђмана, Срби су се организовали у РСК, страхујући од понављања злочина из Другог светског рата. Иако је РСК стављена под заштиту мировних снага УН, хрватске снаге су у низу операција („Медачки џеп“, „Масленица“, „Бљесак“) нападале српска подручја.
Успеху „Олује“ у великој мери су допринеле и западне земље, пре свега САД, које су обучавале, опремале и наоружавале хрватске снаге, упркос међународном ембаргу. Непосредно пре почетка операције, амерички авиони су гађали комуникационе центре у Крајини, чиме су олакшали продор хрватске војске.
Судбина прогнаних и недостатак правде
Након „Олује“, српска имовина је опљачкана, а куће и цркве спаљене. И поред бројних доказа о ратним злочинима, одговорност је углавном изостала. Повратак прогнаних Срба на своја огњишта је и данас опструисан, а повратници су углавном старији људи.
Уместо признавања злочина, у данашњој Хрватској се „Олуја“ слави као дан победе и захвалности, уз честе манифестације које садрже усташку иконографију. То се најбоље види на концертима и јавним окупљањима где се истиче политика НДХ и величају злочини из прошлости, што додатно продубљује бол и тугу српског народа.
Сећање на жртве
Док се у Хрватској организују прославе, у Србији и Републици Српској сваког 4. августа одржавају се комеморације и парастоси за жртве „Олује“, како би се сачувало сећање на страдање народа и неправду која је почињена.
Детаљи саме операције
- Продори и колапс одбране: Напад је почео истовремено на више тачака. Хрватске снаге су највећи успех постигле у сектору Далмације, где су брзо пробиле линије одбране и ушле у Книн. Насупрот томе, у секторима Баније и Кордуна, српске снаге су пружиле значајан отпор и нанеле велике губитке хрватској војсци. Међутим, српски положаји су колабирали када је 5. корпус Армије БиХ, уз подршку ХВО-а, ударио у леђа српским снагама из правца Босне.
- Издавање наредбе за евакуацију: Наредбу за евакуацију српског становништва донео је Милан Мартић, председник РСК. Иако је ова одлука била контроверзна, многи сматрају да је била једини излаз како би се избегло још веће страдање цивила, с обзиром на огромну надмоћ хрватске војске. Евакуација је била неорганизована и хаотична.
Последице и правни аспекти
- Хашки трибунал: Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је судио хрватским генералима Анте Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку за злочине почињене током и након „Олује“. У првостепеној пресуди, Готовина и Маркач су осуђени за учешће у удруженом злочиначком подухвату, али су у другостепеном поступку ослобођени. Ова пресуда је изазвала бурне реакције у Србији и међу српском дијаспором, јер је фактички легализовала операцију „Олуја“ и њено етничко чишћење.
- Судбина избеглица: Избегличке колоне, које су се кретале преко Босне ка Србији, биле су дугачке и исцрпљујуће. Многи људи су преминули током пута од исцрпљености, а колоне су биле изложене нападима. Већина избеглица се населила у Србији и Републици Српској, где су се суочили са великим изазовима у покушају да изграде нови живот.
