Народна ношња код Словака увек је била симбол традиције, одређивала је економски статус, брачни статус, старост. За свако словачко место или крај везивала се и специфична ношња, а та специфичност огледала се у коришћењу одређених кројева, тканина, орнамената, у богаству колорита, као и у пропратним украсним детаљима и накиту.
Како кажу чланице старопазовачког удружења СКУД „Херој Јанко Чмелик“, на ношњу су посебно поносне, а већина њих их је наследила од својих бака и прабака.
-Ја имам народну ношњу коју су носиле моја мама и бака. Ја је носим само у посебним приликама. Желимо ту љубав према традицији да пренесемо на нашу децу, унуке…Да и они знају како се игра фолклор у народним ношњама- истакла је Ана Балаж.
Она нам је објаснила да словачка ношња подразумева да жене носе по неколико сукња.
-Најлепша је она која се види. Али најзанимљивије су оне испод- каже Ана додајући да су сукње изузетно тврде.
-Јако их уштиркамо, па их тако мокре пегламо да би биле чврсте и лепо стајале. Много материјала се утроши како би сашили једну сукњу, чак око пет метара и уз то иде и богата чипка, па трачице које зову шпицеви, баршањике… Део ношње су и зепе и чарапе. Чарапе су урађене специјално са ружицама. И шешир је некада био обавезан део ношње али сада више није- истиче Словакиња из Старе Пазове и додаје да је све то некада било јако скупо, али данас више није.
-На жалост, све мање Словакиња се тако облачи. Само још ми које играмо фолклор. Ношња је сада више постала део изложби и сајмова на којима као удружење учествујемо и као што сам и рекла, носимо је када наступамо на фестивалима у оквиру СКУД-а „Херој Јанко Чмелик“- објашњава нам Словакиња Ана Балаж из Старе Пазове.
Пројекат „ Словаци у Старој Пазови“ суфинансира Општина Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Фото- ТОО Стара Пазова