Лепоте Бешенова

Ушушкано испод Фрушке горе, окружено бројним виноградима, житним пољима, брежуљцима и лепим викенд – насељима, језеро Бели камен вас зове да га посетите и откријете његове још неистражене дубине и квалитет његовог блата, за које се сматра да је лековито. Управо овде, у близини Бешеновачког Прњавора, малог места на обронцима Фрушке горе, на свега тридесетак километара од Новог Сада, налази се несвакидашња оаза настала сарадњом човека и природе. Реч је о језеру који мештани често зову Бели камен или једноставно, Бешеново.

Неки тврде да је купање у језеру строго забрањено и да није безбедно. Дно је непредвидиво, дубине досежу и до 57 метара, па ипак, паркинг испред велике капије на улазу увек је пун. Викендом, гужве су још веће, па се многи паркирају и пар километара даље, искористивши тако прилику да прошетају кроз шуму и зеленило.

Напуштено после исцрпљивања копа, језеро је осамдесетих година кренуло да се пуни водом, да би после двадесет и више година достигло дубину од око 50 метара. Ниво воде се и даље повећава. Мештани кажу да је приликом копа пресечена главна водена жила и да су због настанка овог језера пресушили околни извори. Вода је чиста, прозирна, необичне тиркизне боје, а кажу и лековита због свог минералног састава. Врло често се могу видети посетиоци који се крај обале мажу блатом за које се, такође, сматра да је здраво.

Бешеновачко језеро се налази у близини села Бешеновачки Прњавор у Војводини, на тероторији општине Сремска Митровица. Удаљено је свега 30 километара од Новог Сада, али уколико на језеро долазите из правца Београда, потребно је да се искључите са пута за Руму кад угледате знак за скретање ка Бешенову или ка селу Јазак. Након скретања наставите пут право и са своје десне стране ћете угледати цркву. На следећој раскрсници лево се иде ка Фрушкој Гори, а десно се силази макадамским путем ка језеру Бешеново. На улазу пре самог језера налази се паркинг.

Језеро је окружено високим стенама, а оне мање, импровизоване су скакаонице за многе мештане и туристе сваког лета. Вода је плаветне боје и у контрасту је са белином кречњака, те је на махове плава, а онда вам се учини зеленом.. па због свега тога имате потпуни осећај Медитерана.
Ово језеро је другачије од осталих акумулационих језера и по свом постанку слично је Лединачком језеру. Ретки пецароши памте да је бешеновачко језеро некада обиловало рибом која је сад већим делом изловљена, а од преостале рибе присутни су примерци тостолобика, црвенперке и бабушке. Јата ситних риба се могу опазити у плићаку.

МАНАСТИР БЕШЕНОВО

Манастир Бешеново подигнут при крају 13.века, налази се на јужним обронцима Фрушке Горе, у Бешеновском Прњавору. До места где се поново поносно уздижу зидови новог манастира, најлакше се долази када од Руме продјете поред села Стејановаца и Бешенова, и продужите право до Прњавора.

Манастир Бешеново је специфичан и другачији од осталих Фрушкогорских манастира, по томе што се његово оснивање везује за свету лозу Немањића. Њега је, по предању, подигао краљ Драгутин, када је стајао на челу Сремске Краљевине, јер је после сукоба са братом Милутином, сишао са престола Србије. Као доказ тој тврдњи говори и запис на крсту Краља Драгутина из 1297. године, на ком стоји угравирана слика и назив манастира Бешеново.

Највеће страдање манастир је доживео током ИИ светског рата. Прво су га усташе опљачкале 1942.године, када је опљачкана и манастирска ризница,а мошти цара Уроша, Кнеза Лазара и Стефана Штиљановића, које су били у Бешеново пренети из манастира Јазак и Врдник, растурене из кивота. Мошти је успео да спасе професор Радослав Грујић, и пребаци их у Саборну цркву у Београду. 1944.године манастир је бомбардован од стране Немаца и сравњен са земљом, јер су га партизани у о време користили као свој штаб.

Црква посвецена светим Архандјелима, иако неколико пута обнављања, задржала је првобитан изглед једнобродне градјевине рашког типа, кроз векове, све до ИИ светског рата. Иконостас је такодје више пута осликаван, од 1467, када је први пут осликан, затим 1737. године осликавање је радио Василиј Романович, па до 1906. када је било и треће осликавање, кога је осликао чувени сликар Стеван Алексић (1876 – 1923). Неке од икона из тих доба чувају се у Музеју Срема у Сремској Митровици.

Реља Поповић

Овај текст је део Пројекта „Перспективе отварања Сремске Митровице ка Фрушкој гори“ суфинансиран од стране Града Сремска Митровица