Po navodima Svetske zdravstvene organizacije, u 2022. godini 37 miliona dece koja su mlađa od pet godina imala su prekomernu telesnu težinu. Neuravnoteženost telesne mase, bilo da je reč o gojaznosti ili neuhranjenosti je svakako nešto čemu se, na globalnom nivou, pristupa krajnje ozbiljno i sa velikim oprezom, pa su iz tog razloga ishrana i fizička aktivnost ključni kada je zdravlje naših najmlađih u pitanju.
Međutim, kako izgleda izbalansirana ishrana dece i adolescenata, i koliko je adekvatan unos proteina neophodan kako bi se osigurao zdrav i aktivan život?
Pravila ishrana podrazumeva raznolikost
Ono što je zadatak izbalansirane ishrane dece jeste da ona omogući nesmetani rast i razvoj, jer naši najmlađi do kraja adolesencije intenzivno rastu i razvijaju se na fizičkom, psihičkom i intelektualnom nivou. U tom periodu, nužno je dečijem organizmu pružiti dovoljno nutritijenata u izbalansiranoj ishrani kako bi bili u stanju da zadovolje sve svoje potrebe tokom odrastanja.
Kako raznolika ishrana naših najmlađih članova porodice izgleda?
Bez obzira od uzrasta deteta i činjenice da li redovno trenira neki sport ili ne – u ishrani bi trebalo da je u najvećem delu zastupljeno povrće, voće, žitarice i proteini koji su životinjskog i biljnog porekla. Ono što treba svesti na minimum su razni oblici industrijskog šećera koji je prisutan u kupovnim sokovima, grickalicama ili slatkišima.
Ako se deca, pored svojih nastavnih i nenastavnih aktivnosti, bave sportom – tada je posebno potrebno obratiti pažnju na dovoljan unos proteina. Sportska aktivnost je izuzetno važna tokom rasta i razvoja deteta, pa je na roditeljima da je konstantno podstiču kako bi se od malih nogu kod mališana razvilo interesovanje za fizičku aktivnost. Deca se sa sportom najpre upoznaju kroz igru, da bi se kasnije javilo interesovanje za neke konkretne sportske aktivnosti.
Zašto su proteini važni u ishrani?
Za svakog od nas, proteini su vrlo značajni jer su oni esencijalni makronutrijenti koji su nam neophodni za izgradnju i za obnavljanje različitih tkiva, za pravilno funkcionisanje hormona i za razvijen i snažan imunitet. Za rast dece i adolescenata su naročito važni zbog činjenice da su neophodni u izgradnji mišića, zdravlju kože, kose, noktiju i besprekornom funkcionisanju svih unutrašnjih organa. Kako su mnogi enzimi i hormoni proteinskih struktura, dovoljan unos proteina uticaće na optimalne hemijske reakcije u organizmu i na pravilan rad hormona poput hormona rasta i metabolizma.
Proteini iz životinjskog i biljnog izvora – šta je bolje?
Obe vrste proteina su važne i najbolje bi bilo kada bi u ishrani dece obe ove vrste proteina bile zastupljene.
Kada je reč o biljnim izvorima proteina, znajte da su soja, kinoa, orašasti podovi, mahunarke, semenke, kao i zeleno lisnato povrće namirnice koje su bogate proteinima, ali i svim neophodnim hranljivim materijama. Sa druge, proteini iz životinjskog izvora nalaze se u mesu i mlečnim proizvodima i sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje naš organizam nije u stanju da sam proiuzvede, a važne su za izdradnju tkiva, obnavljanje ćelija i održavanje mišićne mase. Proteini životinjskog porekla imaju visoku biološku vrednost i brzu apsorpciju, a kada pominjemo glavne nutrijente u ovoj vrsti proteini, to su aminokiseline, vitamini iz grupe B, minerali, masti i vitamin D.
Sve nabrojano je itekako važno za pravilan razvoj dece i adolescenata, ali nažalost, udeo proteina u hrani je značajno smanjen u odnosu na prethodne decenije.
Zašto je ovo slučaj?
Usled masovnnog rasta broja svetske populacije, teži se skraćenju proizvodnih ciklusa u proizvodnji hrane. To se postiže upotrebom različitih aditiva koji kontaminiraju udeo proteina i drugih hranljivih sastojaka u hrani koju svakodnevno konzumiramo. Da bi se nadonadile potrebe za adekvatnom količinom proteina u organizmu, odlična zamena jeste protein iz kvasca.
Šta je protein iz kvasca i da li je bezbedan za decu i adolescente?
Protein iz kvasca je proteinski prah koji se dobija iz kvasca Saccharomyces cerevisiae i koji na 100g sadrži 80g proteina. Ova vrsta proteina ne sadrži alergene (laktozu, gluten, kazein, soju), šećere niti GMO.
Protein iz kvasca je apsolutno pogodan kao dodatak u ishrani dece, adolescenata i odraslih. Može se koristiti razmućen u čaši vode ili omiljenog napitka, ali i kao dodatak raznim jelima kako bi se poboljšao nutritivni profil obroka.
Na našem tržištu možete pronaći Smartein® – protein iz kvasca koji se dobija ekološkim i biološkim putem kroz fermentaciju kvasca Saccharomyces cerevisiae, gde je kao supstrat korišćena melasa dobijena iz šećerne trske i cvekle. Kvasac kao hranu koristi ovu melasu, proizvodeći visokokoncentrovani biološki protein.
Smartein® je dostupan u dva ukusa – neutral i čokolada.
Neutral je čist protein, bez ikakvih dodataka i po merici sadrži 24g proteina. Smartein® sa ukusom čokolade biće odličan dodatak šejkovima ili palačinkama koje pripremate najmlađima, jer je obogaćen vitaminima D, B12 i kakaom. Vitamin D doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema, dok vitamin B12 smanjuje umor i osećaj isrcpljenosti, pružajući normalan energetski metabolizam.
SMARTEIN® protein je registrovan i odobren za upotrebu od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i apsolutno je bezbedan za upotrebu, a možete ga kupiti na sajtu Pharma Intelligence, u svim prodavnicama zdrave hrane Bio Una, kao i u Proteini SI radnjama.