Постоје места чија се важност не може сагледати само кроз годину настанка, изглед грађевине или вредност уметничких дела која чувају. Њихову посебност откривају судбине људи који су у њима тражили или још увек траже уточиште, који су обнављали живот и остављали траг за будуће генерације. Једно од таквих места је манастир врдничка Раваница, светиња на јужним обронцима Фрушке горе.
О његовим почецима нема довољно података да би се поуздано рекло ко га је основао и када. Зна се да је постојао у XВИ веку и да је првобитно био посвећен Светом Јовану Крститељу. Међутим, догађај који је одредио његовидентитет везује се за долазак монаха из Раванице код Ћуприје. После Велике сеобе Срба и боравка у Сентандреји, они су 1697. године стигли у Врдник, носећи мошти кнеза Лазара и драгоцености манастирске ризнице.
У тој сеоби може се препознати много више од преласка из једног манастира у други. Напуштајући свој дом, монаси су понели оно што је њиховој заједници давало смисао и континуитет. Са моштима, књигама и црквеним предметима преносили су успомену на место из којег су потекли и одговорност да ту успомену сачувају. У Врднику је она добила нови простор за живот.
Обновљени манастир посвећен је Вазнесењу Христовом, као и Лазарева задужбина код Ћуприје, а назив Раваница постао је трајна веза са старим домом. Тако је у имену фрушкогорске светиње остала записана читава једна сеоба и историја једног народа. Оно сведочи о привржености пореклу, али и о способности да се после губитка поново гради.
Данашња црква настајала је између 1801. и 1811. године. Њене класицистичке форме и барокни звоник припадају другачијем времену од оног у којем је подигнута средњовековна Раваница. Иконе и зидне слике Димитрија Аврамовића, као и дуборез иконостаса Марка Вујатовића, унели су у храм уметнички израз XИX века.
Најдубљу везу Раванице са српском историјом представља кнез Лазар. Његове мошти дуго су чуване у овом манастиру, дајући му посебно место међу фрушкогорским светињама. Касније су враћене у Раваницу код Ћуприје, док је у Врднику остао њихов део. Та веза и данас даје тежину манастирском имену и подсећа колико су се путеви светиња преплитали са путевима народа.
Иако је црква посвећена св. Вазнесењу, црква слави Видовдан, а то је и врдничка слава. На тај дан долазио је многобројни народ из свих наших српских крајева, да се поклони кнезу мученику, али и да присуствују богатом културно уметниочком програму који се организује у централном парку.
За туристе који долазе у Врдник, посета Раваници може бити прилика да, уз одмор и упознавање Фрушке горе, открију и историју овог краја. Архитектура цркве, уметничка вредност иконостаса и прича о доласку раваничких монаха нуде садржај који заслужује време и пажњу. Манастир се може разгледати, али се његов значај потпуније разуме тек када посетилац упозна судбине које су га обликовале.
Врдничка Раваница зато отвара и једно савремено питање: како чувамо оно што смо наследили? Брига о наслеђу подразумева обнову грађевина и заштиту уметничких дела, али захтева и познавање њихове приче. Без ње, име манастира остаје само назив, а предмети у његовој ризници губе део значења које су имали за људе који су их сачували.
Зато, ако до сада нисте посетили Врдничку Раваницу, издвојите време да упознате ову фрушкогорску светињу. Застаните пред њеним иконостасом, откријте причу коју чува и допустите да ваш боравак у Врднику добије још једну, посебну успомену.
