На јужним обронцима Фрушке Горе , у срцу Срема а на територији општине Ириг налази се бања Врдник.Давне 1315.године , име Врдник се први пут помиње као тврђава од које је данас остао само један мали део и веома значајан историјски споменик, чувена Врдничка кула. Тек почетком 18.века се ово име помиње опет, али овај пут као насељено место.Лепоту Врдника краси још и истоимени манастир, некима познат и као Мала Раваница, у чију цркву су 1811.године пренети делови моштију кнеза Лазара Хребељановића.
Због свог повољног географског положаја, који се огледа у близини два највећа града у Србији, Београда и Новог Сада, бања Врдник се развила у једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Војводини.Средином 20.века откривени су извори киселе минералне, али и термалне воде, који су такође значајно утицали на развој туризма у овом подручју.Термалне воде у бањи Врдник температуре око 32 степена су изузетно лековите, посебно а срчана и реуматска обољења. Захваљујући термалним водама у бањи постоји неколико центара за лечење и рехабилитацију, као и анализу и интервенцију лекара при одређивању терапије.
За госте из Новог Сада и Војводине долазак до бање Врдник је лак – бања је удаљена око 25 километара од “српске Атине” па се до ње долази за само пола сата путем преко Фрушке горе. Новосађанима је познато да постоје заправо 2 пута. Један преко Иришког венца, и пут преко Раковца.
Сремакса Митовица је удаљна од Врдника 30км, што је 30 мин вожње. Због својих туристичких потенцијала али и извора минералне воде Митровчани често посећују ову бању на обронцима Фрушке Горе.Наташа Симић пензионерка из Сремске Митровице често одлази у ову популарну бању : „Не пропуштам да одем у манастир врдник кад год сам у бањи.Сам национални парк има невероватне одлике, а околина има бројне пешачке стазе . Шуме Фрушке горе су углавном борове и изузетно погодне за оне који болују од респираторних обољења, где спадам и ја, тако да су ми одласци на ову планину као терапија и без бање и са бањом“ кроз смех говори Наташа.
Према неким подацима Врдник као насеље спомиње се у писаним изворима већ од 1315. године као Рендек, Реднук и Регниц
Један је од најстаријих и најзначајнијих средњовековних градова на територији данашње Војводине, о чему сведоче рушевине утврђења северно од насеља Врдник, бранич-кула, коју подижу Угари да би се заштитили од турских упада. Угари су испод куле, на локацији садашњег насеља Врдник изградили јако утврђење и назвали га Рендор тј. Рендук, што значи редар (стражарско место). Град Реднек био је средиште Сремске жупаније, а имао је статус привилегованих насеља у којима су се одржавали средњовековни сајмови. Пространа турска освајања оставила су Врдничку кулу дубоко у залеђини, па је њен војностратешки значај почетком 16. века сасвим ишчезао.
Нестанком куле Врдник је деградиран у обично село. Њега су чинила два карактеристична и јасно издвојена дела. Већи део је био на југу и то је био Врдник Село. На северу преко пута потока био је мањи део, Врднички Прњавор.Почетак експлоатације мрког угља 1804. године, означио је полет у развоју насеља, а престанак рада у руднику 1968. године привремену стагнацију. Појава термоминералне воде oзначила је нов просперитет у развоју. Врдник је доживео страховити ударац затварањем рудника али већ седамдесетих година граде се туристички и бањски објекти у зони угашеног рудника и на терену некадашњег рударског купатила.
У току целе године у Врднику и околини приређују се занимљиве туристичко-забавне манифестације. Бања је домаћин Песничким данима и Ликовној колонији. Радови учесника Ликовне колоније красе бањску галерију и парк који окружује базен.Затим ту се одржавају и следеће манифестације:
Видовдански сабор — желећи да очувају традицију, Врдничани сваке године 28. јуна организују Видовдански сабор за време кога посебну пажњу посвећују неговању традиције, вредностима материјалне и духовне културе, народним обичајима и веровањима народа тог краја.
Дани вина у Ривици — у духу традиције у Ривици (удаљеној само 5 km од „Термала”) крајем јануара организују се Дани вина. Тих дана све је посвећено винима и сремској кухињи. Пију се шприцери, једу чварци, крвавице и кобасице, бирају се најбољи подруми и произвођачи вина. Целу атмосферу употпуњују тамбураши и играчи у народним сремачким ношњама.
Пударски дани — манифестација посвећена пудару — чувару винограда од почетка зрења грожђа, па до бербе. Одржава се трећег викенда у септембру у општини Ириг. Посетиоци могу имати прилику да пробају пударски паприкаш, окушају се у берби грожђа, провозају запрегама и пробају врхунска сремска вина.
Доситејевим стазама — за љубитеље природе, планинарско друштво „Др. Лаза Марковић” из Ирига, сваке године у мају организује планинарење под називом Доситејевим стазама. Том приликом посетиоци могу учествовати у походу на Фрушку гору и њене манастире, након чега их очекује забава у планинарском дому на Иришком венцу.
Фрушкогорски маратон — одржава се сваке године око првог маја и траје два дана. На маратону учествује 10.000 маратонца: љубитељи природе, планинари, ентузијасти из целог региона.
Реља Поповић
Овај текст део је је пројекта „Перспективе отварања Сремске Митровице ка Фрушкој Гори“ који се суфинансира од стране Града Сремска Митровица