Најчешћа имена у породици су Иван, Васиљ, Митар, Ђура, Анкица, а у новије време Драган, Зоран, Весна, Наташа, Тијана, Андреј и Исидора.
Детињство старије генерације је брзо прекидано под притиском живота, деца су давана на брзе и корисне занате, како би на што бржи начин имали свој хлеб у рукама. Печењем ракије и квалитетним пчеларством баве се из хобија до данашњих дана.
Митар Бережњи купује свој посед у Старој Бингули и бави се пчеларством и узгајањем воћа у чему га наслеђује син Зоран.
По своју прву кошницу Митар је отишао бициклом у Мартинце, на пола пута плетена кошница му је испала, пукла и рој је побегао, те је Митар морао поново да хвата рој- прича нам његова унука Тијана.
У породици су се славили имендани, празник на дан светитеља чије име слављеник носи, затим Божић и Ускрс.
Од традиционалних русинских јела сачувао се до данашњих дана Сирец, сир од јаја карактеристичан за ускршњу трпезу Русина.
Од прошлости до данашњих дана у овој породици јак је дух заједништва.
Једни другима су помагали око градњи кућа, чувања деце, на свињокољама и свим радовима.
Са другим народима у Митровици живели су у миру, слози и великом поштовању.
Поред својих заната, држали су стоку и живину за потребе домаћинства.
Жене су бринуле о кући и деци и бавиле се ручним радовима, посебно везом и израдом гоблена, док су мушкарци бринули и старали се за економску и финансијску стабилност куће.
Васпитање деце је било строго и правично.Деца су у раном детињству учена на рад и подстицана да буду вредна и поштена .
– Митар Бережни је говорио: „Чистих руку стварај“ – присећа се његова унука Тијана.
Старији се шале са млађима да у њихово време реч депресија није постојала и није се имало времена за њу.
Прве генерације су биле чувене занатлије, столари, тапетари и земљорадници, а четврта и пета генерација породице су сви стекли високо образовање те су правници, медицински радници, дипломирани инжењери екологије, композитори, психолози и логопеди и успешни предузетници.
Драган Бережни први је анестетичар у сремскомитровачкој болници, а Зоран Бережни дугогодишњи је директор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Столарију Ђуре Бережнија, основану 1958.године у априлу месецу, води кћерка Наташа Бережни Ћук, где у сопственом власништву поседују пилану, сушару, те линију машина за оштрење трачних тестера и комплетну опрему од 40-ак озбиљних столарских машина.
Производе мердевине, кухиње, спаваће собе, врата, трпезарије и паркете, те комадни намештај. Своју делатност доводе до највишег нивоа.
Једна од најстаријих кућа на Житном тргу, с краја XVIII века, једна је од три сачувана здања са „нирнбершким забатом“.
Средином осамдесетих година XX века постаје власнишво Ђуре Бережнија, пословни простор за продају ситних производа властите радионице под називом „Кедар“, након родитеља посао наставља да води кћерка Тања Бережни Стијачић. Својом предузимљивошћу од радње прави прави митровачки бренд, док како она каже, њена диплома Шумарског факултета остаје у фиоци.
Копајући у свом дворишту Петар Бережни је 1980 .године ископао велики комад камена , који се на крају морао вадити са великом дизалицом.
Открило се касније да је у питању „Сунчани сат“, с краја првог века, тежак две тоне.
Петар је ово пријавио, те се ово дело непроцењиве вредности данас налази у Лапидаријуму Музеја Срема и осликава нам историју царског града Сирмијума, једне од престонице Римског царства, данашње Сремске Митровице.
Историја „Сунчаног сата“ нам говори о старој латинској патрицијској породици Папије, која је желела да овековечи Сирмијум и своју славну породицу.
Дело од мермера са Брача представља Атласа који на леђима носи сунчани сат (небески свод), а иза његових леђа браћу Херкула и Ификла.
Претци породице Бережни почивају на русинском и новом гробљу у Сремској Митровици, а потомци Ивана Бережнија из Галиције данас живе у Србији, Португалији и Немачкој.
Својим радом и друштвеним доприносима, сремски Бережни су постали нераскидиви део града Сремска Митровица.
Владимир Балашћак
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply