Детињство прве и друге генерације Ференцових било је сурово, мукотрпно, проткано ратовима, тежачким радом и борбом за опстанак.
Старије генерације се сећају, кроз осмех, устајања у цик зоре ,ради обављања послова којима није било краја, што им као малима није пријало.
Слободно време такорећи није постојало, на земљи и око деце радило се од јутра до сутра, а друштвени живот првих генерација био је везан за цркву, а дружења су се одвијала углавном и искључиво кроз радне активности, мобе, прела, грађење кућа, рад у пољу, сињокоље…
Строго васпитана деца треће генерације су брзо стасавала, давана на занате и како су се прилике у граду побољшавале, побољшавао се друштвени живот, образовање и квалитет живота уопште.
Сходно томе, своје златне занате и свој хлеб у рукама имала су сва деца Андрије Ференца.
Љубица Ференц, касније удато Ванек била је врсна шнајдерка и везиља, а примерке њених квалитетних радова унука Ивана чува и до данас.
Илија Ференц изучио је за зубног лекара, Катица Ференц удато Беднар била је домаћица, Петар Ференц варилац на бродоградилишту, али уз свој посао пољопривреду и земљу није напуштао, док је брат Филип Ференц био професор у техничкој школи.
Русински језик изгубио се код треће генерације и то под утиском разних чинилаца. Мешовита средина, мешани бракови, школство, лакша комуникација и споразумевање са већинским српским живљем….
Своје куће су дизали узајамно се помажући, а све под будним оком Филипа који се наметнуо као ауторитет.
Занимања четврте и пете генерације су: професори, фармацеути, медицински радници, ректори универзитета….
Имена заступљена у прошлости су: Александар, Алексеј, Андрија, Федор, Илија, Јулка, а у новијим генерацијама: Стевица, Александар, Федор, Бранка, Ивана.
Понекад су се имена преносила с деде на унука и слично.
Исхрана првих генерација била је сведенија, као и генерално становништву на простору Срема тих година. Основно је било купус, кромпир и месо појединим данима у недељи.
Производили су своју храну, а до данашњих дана задржала се посластица под називом „Бобаљки“, непревазиђени русински специјалитет и посластица која се спрема уочи Божића.
Припадају свим трима конфесијама, а од празника поштовао се Ускрс, Божић и Кирбај митровачких Русина Спасово-Спасовдан, који се слави у 40.дан након Ускрса.
Фамилија Ференц-Андрејевић-Андријевић живи у Србији, њени чланови врло су мирољубиви и веома отворени према другим народима, тако да су им и односи са припадницима других националности одлични, што се види по склапању мешовитих бракова.
Припадници ове породице поседују свест о својим русинким коренима, али исто тако, јака припадност и инсистирање на било којој врсти припадања у породици не постоји. Високо су уздигнути изнад класних, расних, верских и националних подела, што је довело до тога да је толеранција у огранку ове породице сремских Ференцових, постала савршенство.
Владимир Балашћак
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply