Mladi, obrazovani i ambiciozni ljudi su nesumnjivo budućnost svake države, ali i dokaz da se ona razvija u pravom smeru. Oni koji su svesni prošlosti a zagledani su u budućnost imaju mnogo toga da kažu i neophodno je da ih saslušamo. Jedan od takvih mladih ljudi je Filip Cvetković, saradnik Fakulteta primenjenih nauka Univerziteta Union „Nikola Tesla“ u Beogradu, koji je autor teksta koji vam u celosti prenosimo:
„Ostanite u podvizima ka dobru. Ni na desno, ni na levo, nego po sili, koliko ko ima snage, carskim putem tecite, setivši se što jeste. Verujem da nije slučajno što su mi ovih dana reči Svetog Save bogatile misli. Kraj januara jeste vreme kada se intenzivno pominje i slavi delo našeg princa, patrijarha i književnika, Svetog Save. Misli me odvode u vreme kada se stvarala srednjevekovna književnost. Dao sam sebi slobodu da razmišljam o načinu na koji je stvoreno nešto što mi do dana današnjeg koristimo, a što nismo uspeli da u potpunosti sagledamo i podržimo.
Nalazimo se već dvadeset godina u 21. veku. Taj mali vremenski period doneo je krupna dešavanja unutar Evrope, velike međudržavne posete i druge vidove saradnje. Obeležen je čitavim nizom događaja, koji su ostavili dalekosežne posledice na sve nas.
Mnogi govore o onome kako je nekada bilo, o tome kako su drugi napravili greške. Da li smo ostali na Savinom putu? Ne treba traziti krivce, vec iz svega pogrešnog izvući pouku, koja će pomoći svima u daljem napretku. Smena generacija je neophodna u svakom segmentu društva, a mladi bi svoje kvalitetno znanje trebalo da pretoče u proizvod, a greške prethodnika u uspeh.
Budućnost jedne države zavisi od obrazovanja mladih kadrova. Ceo obrazovni sistem dužan je da budućim mladim generacijama pruži ono što je zaista potrebno za njihovo usavršavanje.
Redovno obrazovanje nas uči ko je Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mileva Ajnštajn. Prostor Balkana iznedrio je ljude koji su dali izuzetne doprinose nauci. Oni sun nas zadužili svojim delima i naše društvo mora da oseća veliku odgovornost i poštovanje prema njima.
Poslednjih godina ulaže se veliki napor da se obrazovanje studenata veže za praksu uvođenjem novih programa i novih radnih mera. Nešto što je zaista kvalitetno, a malo se o tome zna, jeste učenje o novim izvorima energije, o tehnologiji hrane, IT sektoru, o tome kako saobraćaj utiče na ekologiju. Sistemska komunikacija je bitan faktor u obrazovanju, gde povezivanjem upotpunjavamo jednu celinu i dolazimo do idealnog rešenja.
Došlo je vreme koje nas primorava da svojim trudom, radom, obrazovanjem, stignemo do rezultata. Kroz obrazovanje, kulturu i diplomatiju možemo ostvariti saradnju, pre svega u oblasti omladinske politike, jer kao što smo zaključili, budućnost je na mladima. U jednom teškom period naša detinjstva su skoro nestala. Učimo na greškama i uzdajmo se u sebe. Svaka država je drugačija i ima nešto što druge ne mogu da ponude. Baš iz tog razloga treba saradjivati sa svima“.
Leave a Reply