Синоћ је Завичајни музеј Рума одисао посебном енергијом – оном носталгичном, филмском. Драган Цакић из Ворки тима Рума повео нас је на чаробно путовање кроз „Историју румских биоскопа“, оживљавајући златно доба седме уметности у срцу Срема.
Предавање, прво у серији од три, открило нам је период од 1912. до 1940. године, време када је биоскопска чаролија у Руми почела да цвета. Замислите само: „Олимпија“, први стални биоскоп, отворен давне 1912. године, прекопута данашње „Грчке цркве“. Од путујућих приказивача до сталних храмова филма, Рума је у међуратном периоду, са нешто више од 13.000 становника (1934. године), имала чак до шест биоскопа! Заиста невероватан податак који сведочи о живахном културном животу града.
Цакић нас је провео кроз архиве, показујући оригиналне филмске плакате, огласе и програме из оновремене штампе. Чак смо видели и део „Бен Хура“, филма који је у Руми приказан већ 1933. године. Да ствар буде још занимљивија, Рума је била међу првима – већ 1930. године овде је приказан први звучни филм, што је за тадашње мало место био револуционаран корак.
„Ти рани румски биоскопи били су приватни, али су се бринули о репертоару и публици“, објаснио је Цакић. „Приказивали су се и тадашњи блокбастери, али и европски филмови с дубљом поруком. Биоскоп је био и остао посебно место – не само за гледање филма, већ за цео доживљај који почиње и пре уласка у салу.“
Ово је тек почетак филмске саге. Најављена су још два предавања која ће нас провести кроз период од 1940. до краја 20. века, као и кроз савремене изазове биоскопа у Руми. Део приказаног блага потиче из збирке Завичајног музеја, а истраживање о мање познатим биоскопима се наставља.
Као што је румски хроничар Бошко Пауковић, аутор монографије „Ниједан дан без биоскопа“, мудро рекао: „Биоскоп није само место за филм – он је део колективне културе и идентитета једног града“. Синоћ смо се у то уверили.
