Žensko preduzetništvo: Jaka volja, čvrst karakter i profesinalizam pobeđuju predrasude Žensko preduzetništvo: Jaka volja, čvrst karakter i profesinalizam pobeđuju predrasude
Teorijski bi se o preduzetništvu kao izuzetno složenom fenomenu moglo govoriti mnogo i kroz nekoliko naučnih disciplina. Ekonomija preduzetnika posmatra kao nekoga ko uvodi... Žensko preduzetništvo: Jaka volja, čvrst karakter i profesinalizam pobeđuju predrasude

Teorijski bi se o preduzetništvu kao izuzetno složenom fenomenu moglo govoriti mnogo i kroz nekoliko naučnih disciplina. Ekonomija preduzetnika posmatra kao nekoga ko uvodi inovacije, preuzima rizik, otvara nova radna mesta. Psihologija proučava osobine preduzetnika, njegove/njene motive za pokretanje biznisa, proučava karakteristike (ne)useha, dok sociologija preduzetnika posmatra kao društveno biće u okviru socijalnih grupa. Poslednjih godina je sve popularnija tema ženskog preduzetništva, koja predstavlja efikasan  način ženske samostalnosti. Žena sebe kroz pokretanje vlastitog biznisa ojačava, osvešćuje i ostvaruje i kroz proces samorealizacije, dolazi do ispunjavanja sopstvenih ambicija.

Međutim, u praksi je ova tema mnogo kompleksnija, prate je specifični problemi i prepreke kao što su strah od rizika, zasićenost tržišta, dominacija muškaraca, kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta.

Marija Radojčić, vlasnica Business Cafe licence za Srbiju i preduzetnica, kaže da je generalno stanje u preduzetništvu u našoj zemlji sa jedne strane trusno tlo koje pruža ogromnu slobodu i kreativnost i da je moguće uspeti ukoliko se sopstvenim biznisom bavi studiozno, odgovorno i posvećeno. Aspekst ženskog preduzetništva zahteva dodatni angažman svih preduzetnica, celokupnog sistema i društva.

„Ako ste žena koja želi da pokrene lični posao i nemate osnovni kapital, u problemu ste. Statistika kaže da svega 2% imovine pripada ženama, te je stoga neophodno da svi zajedno iniciramo posebne mere za pokretanje biznisa u vidu kredita koje će imati posebne mere bezbednosti, a da to ne bude imovina, prosto kako bi žene bile ravnopravne sa kolegama preduzetnicima koji pokreću biznis. Jednak problem imaju žene i mladi jer se i jedna i druga populacija susreće sa ovim problemima. Ono što jeste pozitivna karakteristika preduzetnica je solidarnost i spremnost da jedna drugoj pomognu bez obzira na teritorijalnu pozicioniranost biznisa. Ženska moblilnost je neprocenjiva i vrlo vredna. Na svima nama je da zajedno radimo i damo svim preduzetnicama jednake šanse“, istakla je Radojčić.

Dominacija muškaraca u preduzetništvu je neosporna, jer kada se porede poslovi čije su žene vlasnice od onih gde su muškarci, primećuje se razlika. Biznisi žena su manji što odmah implicira i manju zaposlenost i profit. Žene se uglavnom samozapošljavaju i vode mikro biznise.

„Što se tiče polne dominacije od strane muških kolega to jeste istina i ženama jeste teže, ali jedno je sigurno da su žene spremne da uspeju. Mi preduzetnice nailazimo na predrasude svakog dana, ali znanjem i sposobnošću kroz rad ih rušimo, nije nam lako ali smo svesne da to možemo na takav način prevazići i da nas kolege nakon uspešne saradnje i pozitivno obavljenih poslova drugačije gledaju i počinju da nas smatraju ravnopravnim poslovnim partnerima. Jaka volja, čvrst karakter i profesinalizam pobeđuju predrasude“, rekla je Radojčić.

Aleksandra Trgovčević iz Vrdnika, vlasnica privatne škole za jezike, kaže da u svom okruženju nije primetila razlike u tretmanu žena u poslovanju.

„Poznajem  mnogo mladih i starijih dama sa dobrim poslovima i ne mislim da zarađuju manje ili da ne mogu da napreduju isto kao i muškarci. Posvećene su onome što rade i to se ceni. Jedino što se manje opredeljuju  za osnivanje sopstvenog biznisa. Što se konkretno moje struke tiče, do sada sam samo upoznavala vlasnice privatnih škola jezika“, istakla je ona.

Preduzetništvo omogućuje  bolje usklađivanje profesionalnih i porodičnih obaveza. Iako se jednom od prepreka ženskog preduzetništva smatra porodica, dobra organizacija, upornost i odlučnost umanjuju konflikt uloga.

„Velika prednost privatnog posla je mogućnost organizovanja rada na svoj način i u skladu sa  potrebama klijenata. Smatram da je pritisak manji nego u firmi ili državnoj ustanovi. Sa druge strane, privatni život trpi jer privatni posao ne poznaje radno vreme. Veoma je teško ostaviti sve i otići na odmor, ne javljati se na telefon i ne razmišljati o novim načinima unapređivanja posla. Ženama je definitivno teže da usklade privatni sa poslovnim životom, pogotovo kada postanu  majke. Tada im treba mnogo podrške i pomoći najbližih ukoliko žele da grade karijeru“, dodala je Trgovčević.

Dakle, za pokretanje vlastitog biznisa potrebna je integracija nekoliko elemenata, kao što su spremnost da se preuzme rizik, dobro strateško planiranje, sposobnost nalaženja kreativnih rešenja u cilju stvaranja profita, ali i individualna psihička priprema.

 

Marija Radojčić, 35

Moje početno iskustvo je sa jedne strane lagodnije od ostalih početničkih preduzetničkih priča. Najpre, ja sam samo svoje stečeno znanje uložila u razvijanje i tržišno pozicioniranje proizvoda koji je stvorila moja porodica. Moj brat je bio inicijator pokretanja proizvodnje Friškog jazačkog sira, gde sam se ja celoj priči pridružila i preuzela ulogu koja se odnosila na plasman proizvoda, pozicioniranje na tržištu i marketing. Sticajući iskustvo kroz porodični posao iz dana u dan sam postajala svesnija koliko je malim proizvođačima potrebna pomoć. I zato sam se i odlučila da kupim franšizu Business Cafe-a za Vojvodinu, kako bih kroz druženje preduzetnika, promovisanje uspešnih preduzetničkih priča, motivisala ljude da se opredele za preduzetništvo i lakše savladaju barijere sa kojim se susreću. Razvojni potencijali su ogromni, ali su ljudi još uvek nesvesni onoga što nam se otvara kao mogućnost. Moja želja je da u što većem broju ljudi osvestim mogućnosti koje imaju oni kao pojedinci i njihove biznis ideje. I upravo sam to i pokrenula kroz dva koncepta koje razvijam Business Cafe i Novosadski noćni bazar. 

 Aleksandra Trgovčević, 33

Centar za učenje stranih jezika otvorila sam prošle godine i prezadovoljna sam što sam se odlučila na taj korak. Imala sam podršku bliskih ljudi, verovali su da mogu da započnem posao sama i da mogu da uspem u tome. Takođe sam dobila nesebičnu podršku u pogledu prostora za školu, sto je bio neverovatno velik podstrek da što brže uđem u priču. Imam višegodisnje radno iskustvo, a mnogo mi je pomoglo što sam pred kraj studija počela da radim u privatnim školama jezika, gde sam mogla da usvojim znanja i da radim sa različitim grupama i programima. Stalno sam dobijala ideje, skupljala materijal za rad i razmišljala kako bi to izgledalo kada bih jednom otvorila svoju školu. U većim mestima, kao što je na primer Novi Sad, postoji veliki broj škola. U Vrdniku to nije slučaj pa sam imala sreću da budem prva koja je ovde pokušala time da se bavi.

 

Foto: Facebook, startit

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar